Radno Vreme

Ponedeljak - Petak
9:00 - 20:00

Gde se nalazimo?

Bulevar Evrope 23
(ugao Bulevara Evrope i Romanijske)
I sprat/galerija 21000 Novi Sad Srbija

Neurologija

Neurologija – Najbolji neurolog u Interviti Novi Sad

Neurologija je grana medicine koja se bavi dijagnostikom, lečenjem i prevencijom bolesti centralnog i perifernog nervnog sistema.
U Interviti Novi Sad kao neurolog radi dr Biljana Radovanović. Završila je Medicinski fakultet u Novom Sadu 1994, a specijalizaciju iz neurologije 2008. godine. Od 2017. je zaposlena kao načelnik Odeljenja za intenzivnu negu na Klinici za neurologiju Kliničkog centra Vojvodine.

U ordinaciji Intervita, dr Radovanović radi samostalno, ali i kao deo interdisciplinarnog stručnog tima kojeg čine kardiolog Novi Sad, endokrinolozi, onkolozi, nutricionista, psihijatar, stručnjaci fizikalne medicine i dr. 

U našoj ordinaciji neurolog na raspolaganju ima jedan od najsevremenijih centara za ultrazvučnu dijagnostiku, a za potrebe CT-a i magnetne rezonance, našim pacijentima omogućavamo snimanja u najsavreminijim klinikama u Novom Sadu i Srbiji. 

Šta je neurologija?

Neurologija je grana medicine koja se bavi proučavanjem i lečenjem poremećaja nervnog sistema. Nervni sistem je složen, sofisticiran sistem koji reguliše i koordinira aktivnosti tela. Ima dve glavne divizije:

 

  • Centralni nervni sistem: mozak i kičmena moždina
  • Periferni nervni sistem: svi ostali nervni elementi, kao što su oči, uši, koža i drugi čulni receptori

Lekar koji je specijalizovan za neurologiju naziva se neurolog. Neurolog leči poremećaje koji utiču na mozak, kičmenu moždinu i nerve:

  • cerebrovaskularne bolesti, kao što je moždani udar
  • demijelinizirajuće bolesti centralnog nervnog sistema, kao što je multipla skleroza
  • poremećaji glavobolje
  • infekcije mozga i perifernog nervnog sistema
  • poremećaji kretanja, kao što je Parkinsonova bolest
  • neurodegenerativni poremećaji, kao što su Alchajmerova bolest, Parkinsonova bolest i amiotrofična lateralna skleroza (Lou Gehrigova bolest)
  • epilepsija
  • poremećaji kičmene moždine
  • poremećaji govora i jezika

Neurolozi ne rade operaciju. Ako je nekom od njihovih pacijenata potrebna operacija, upućuju ga neurohirurgu.

Kada treba da se javim neurologu, koji su prvi simptomi neurološke bolesti?

Pregled neurologa je važan za sve one koji imaju simptome:

  • česte neobjašnjive glavobolje
  • bolove koji se ne mogu objasniti nekim fizičkim uzrokom
  • slabost jedne ruke ili jedne noge
  • nevoljni pokreti ili trzaji mišića

Pregledom neurolog dolazi do jasnog zaključka o kojoj bolesti se radi, i takođe nakon pregleda neurolog vas upućuje na dalju invazivnu ili neinvazivnu dijagnostiku.

Znaci da nam je potreban pregled neurologa?

Glavobolje, nesvestice, vrtoglavice, trnjenje nekog dela tela, nevoljni pokreti, slabost nekog dela tela, poremećaji vida kao što su duple slike, nerazuman govor. Ovo su sve znaci da je osobi potreban neurološki pregled. 

Kako izgleda neurološki pregled?

Neurološki pregled je veoma specifičan. Počinje detaljnim uzimanjem anamneze, a zatim neurološkim pregledom:

  • ispitivanje funkcija kranijalnih nerava 
  • ispitivanje funkcije ruku i nogu (mišićnog tonusa, snage, refleksa i osećaja)
  • ispitivanje trupa (držanje, refleksi)
  • neuropsihološko ispitivanje (minimental test, koji se sastoji iz nekoliko jednostavnih pitanja na koje pacijent sam daje odgovore)
U ordinaciji Intervita Novi Sad pacijentima je na raspolaganju multidisplinarni tim lekara različitih specijalista koji zajedno učestvuju u postavljanju dijagnozer, izradi plana lečenja i praćenju napretka. Ovo je veoma važno, jer na taj način svakom pacijentu pristupamo individualno i njegov problem posmatramo i rešavamo sveobuhvatno. 
Na taj način se napori neuorologa nadopunjuju znanjem i iskustvom drugih doktora različitih specijalnosti, a naročito onih čije prisustvo zahteva specifično stanje pacijenta i njeogove bolesti. 
Ovaj interdisciplinarni lekarski tim Intervita ordinacije čine: 
 Neurolog je pak, u ovom timu, vodeći lekar za neurološke pacijente. 

Neurološke bolesti

Oboljenja i stanja koja zahtevaju lečenje i praćenje od strane neurologa su:

  • bolesti kranijalnih nerava
  • traumatske povrede mozga
  • moždani tumori
  • migrene 
  • bolesti kičmene moždine
  • multipla skleroza
  • epilepsija
  • poliradikulopatija
  • bolni sindromi

Multipla skleroza 

Multipla skleroza je bolest centralnog nervnog sistema – kičmene moždine i mozga. 
Kod ove bolesti imuni sistem napada zaštitni omotač nervnih vlakana (mijelin) i na taj način “ometa” prenos signala do drugih delova tela. 
U krajnjem stadijumu bolesti dolazi do trajnih oštećenja i propadanja nerava. 
Simptomi multiple skleroze su različiti i zavise od stadijuma bolesti i od toga koji nervi su zahvaćeni oboljenjem. 
Teži oblici multiple skleroze mogu dovesti do trajnog onesposobljavanja, dok kod drugih ova bolest može imati duge periode remisije bez ikakvih simptoma. 
POtpuno izlečenje od multiple skleroze nažalost još nije moguće, ali trenutno lečenje se odnosi na brži oporavak od posledica napada, usporavanje progresije bolesti i ublažavanje simptoma.

Multipla skleroza simptomi

Znaci i simptomi multiple skleroze se mogu značajno razlikovati od osobe do osobe, u odnosu na lokalitet zahvaćenih nerava, kao i od stadijuma bolesti. Simptomi često utiču na kretanje, pa je generalizacija znakova ove bolesti može se izvesti ovako:
  • Utrnulost ili slabost u jednom ili više udova koji se obično javljaju na istoj strani tela ili istovremeno
  • Osećaj električnog udara koji se javlja pri odreženim pokretima vrata, naročito pri pomeranju glave unapred (Ljermitov znak)
  • Tremor, oslabljena koordinacija ili nesiguran hod
U drugu grupu simptoma se mogu svrstati oni koji se odnose na vid: 
  • Delimični ili potpuni gubitak vida
  • Bolni pokreti očiju
  • Dvostruki vid
  • Zamagljen vid
Simptomi multiple skleroze mogu uključivati i:
  • Nerazgovetan govor
  • Umor
  • Vrtoglavicu
  • Peckanje ili bol u raznim delovima tela
  • Seksualna disfunkcija
  • Problemi sa funkcijom creva i bešike

Parkinsonova bolest

Parkinsonova bolest je progresivni poremećaj nervnog sistema. Nažalost, otkriva se tek kad bolest uzme maha, jer su početni simptomi teško vidljivi i odnose se uglavnom na blagi tremor (drhtanje) u rukama. 
U ranom stadijumu bolesti ruke mogu malo ili nimalo da drhte, govor može biti sporiji i otežan. Simptomi zatim bivaju sve gori, kako bolest napreduje. 
Iako se parkinsonova bolest ne može izlečiti, lekovi i terapija mogu u značajnoj meri da uspore progresiju bolesti i da pomognu pacijentu da minimalizuje simptome. U pojedinim situacijama neurolog može predložiti operaciju odreženog dela mozga kako bi se simptomi smanjili. 

Parkinsonova bolest simptomi

Simptomi parkinsonove bolesti mogu uključivati:
Tremor i drhtanje – obično počinje u rukama, udovima, prstima. Drhtanje može biti ritmično. Tremor može biti prisutan i dok udovi miruju i, u početnim stadijuma bolesti, smanjuje se pri izvođenju određenih aktivnosti.
Usporeno kretanje (Bradikinezija) – vremenom vaše kretanje može biti usporeno i otežano. Koraci postaju kraći, a ustajanje iz stolice sve teže. Oboleli mogu vući stopala prilikom šetnje. 
Kruti mišići – krutost mišića se može pojaviti u bilo kom delu tela. Ova ukočenost može izazvati bolove i ograničiti pokrete. 
Poremećaj ravnoteže – Držanje može postati pognuto, a mogući su i padovi usled poremećaja ravnoteže. 
Gubitak automatskih pokreta – Smanjena sposobnost izvođenja nesvesnih pokreta poput treptanja, osmeha ili mlataranja ruku tokom hodanja.
Promene u govoru – Moguće je usporen, ubrzan, pojačan ili utišan način govora. Moguće je da oboleli okleva pre izgovaranja misli, a govor vremenom postaje monoton, bez uobičajenih obrazaca, tempa i ritma.
Problemi sa pisanjem – otežano pisanje
 

Epilepsija

Epilepsija je poremećaj centralnog nervnog sistema kod kojeg aktivnost mozga postaje abnormalna, izazivajući napade ili periode neobičnog ponašanja, osećaja i ponekad gubitka svesti. 
Svako može razviti epilepsiju, bez obzira na pol, godine ili rasu. 
Simptomi napada se mogu značajno razlikovati, pa tako neki ljudi s epilepsijom tokom napada mogu gledati u prazno nekoliko sekundi ili minuta, dok drugi imaju nevoljno trzanje ruku i nogu i sl. Pojava samo jednog napada ne znači da osoba boluje od epilepsije. 
Za potvrđenu dijagnozu je potrebno da se dogode najmanje dva napada bez okidača (nevoljni napadi) tokom 24 časa. 
Lečenje se vrši lekovima, a ponekad i operacijom kako bi se smanjila učestalost i jačina napada. Kod nekih ljudi ona je neizlečiva i zahteva lečenje tokom celog života, dok se kod drugih može izlečiti. Ako se pojavi u detinjstvu, velika je šansa da će je dete tokom vremena prerasti. 

Epilepsija simptomi

Pošto je epilepsija uzrokovana abnormalnom aktivnošću mozga, napadi mogu uticati na bilo koju aktivnost tela koju koordiniše mozak. Tako simptomi epilepsije mogu biti: 
  • Privremena zbunjenost
  • Zagledanost u prazno
  • Nekontrolisani trzaji ruku i nogu
  • Gubitak svesti
  • Psihološka stanja poput anksioznosti, straha ili “deja vu”
Simptomi se razlikuju od vrste napada. U većini slučajeva, osoba sa epilepsijom će imati istu vrstu napada pa će i simptomi biti slični. 
Lekari generalno simptome klasifikuju kao fokalne i generalizovane, na osnovu toga kako i gde u mozgu počinje napad, tj. abnormalna aktivnost. 
Fokalni napadi i simptomi su oni koji nastaju kada se registruje abnormalna aktivnost u samo jednom delu mozga. Simptomi fokalnih napada se mogu poistovetiti sa drugim neurološkim simptomima i bolestima, poput migrene, narkolepsije ili mentalnih bolesti. Da bi se epilepsija razlikovala od drugih poremećaja potrebno je temeljno ispitivanje. 
Generalizovani napadi – kada se zabeleži abnormalna aktivnost celog mozga, tada je reč o generalizovanom napadu. On ima svojih 6 kategorija:
  • Gubitak svesti
  • Oduzimanje aktivnosti mišića (često izaziva padove i, ili gubitak svesti)
  • Atonični napadi – slični oduzimanju aktivnosti mišića ali čeće pogažaju donje ektremitete, pa osoba ima osećaj “oduzetih nogu”, tokom napada pada i može izgubiti svest. 
  • Trzanje tela – ovaj napad takože se manifestuje najviše kroz mišiće tako što osoba nevoljno ima jake trzaje udova i svih mišića u telu. 
  • Mioklinički napadi – iznenadni trzaji gornjih ekstremiteta i gornjeg dela tela.
  • Tonično-klonični napadi – najdramtičniji tip napada, osoba tokom ovog napada ima jake trzaje celog tela, može pregristi jezik i izgubiti funkciju bešike.
 

Dijagnostika

Dijagnostički metod koji se najčešće koriste u neurologiji jeste sam klinički pregled kojim se najlakše može postaviti sumnja na određenu bolest.

Zatim su tu ultrazvučna dijagnostika (više na stranici ultrazvuk Novi Sad), CT i magnetna rezonanca, ukoliko su neophodni.

Neurolog u Interviti Novi Sad?

Neurološke preglede u Intervita ordinaciji vrši dr Biljana Radovanović. Završila je Medicinski fakultet u Novom Sadu 1994. godine, a specijalizaciju iz neurologije 2008. godine. Od 2017. godine je zaposlena kao načelnik Odeljenja za intenzivnu negu na Klinici za neurologiju Kliničkog centra Vojvodine.