Radno Vreme

Ponedeljak - Petak
9:00 - 20:00

Gde se nalazimo?

Bulevar Evrope 23
(ugao Bulevara Evrope i Romanijske)
I sprat/galerija 21000 Novi Sad Srbija

Kardiologija Novi Sad

kardiolog Novi Sad Intervita
doktor za srce

Iako je danas jedan od najtraženijih lekara specijalista upravo kardiolog Novi Sad nema baš mnogo privatnih ordinacija u kojima se nudi sveobuhvatan pregled i lečenje i to na interdisciplinaran način uz poseban osvrt na prevenciju.


Ordinacija Intervita je upravo takvo mesto. Mi svakog pacijenta posmatramo kao jedinstvenog i tako mu i pristupamo. Zbog toga su u lečenje, pored kardiologa, uključeni i lekari iz drugih oblasti (aritmolog, pulmolog, onkolog Novi Sadnutricionista Novi Sad, endokrinolog Novi Sadpsihijatar, neurolog Novi Sad…). Taj interdisciplinarni tim, u kom se nalazi i najbolji kardiolog za aritmije zaseda dva puta nedeljno i razmatra stanje i lečenje težih pacijenata.


U ordinaciji Intervita osnovan je i jedan od najsevremenijih centara za ultrazvučnu dijagnostiku, tako da sve pretrage naši pacijenti mogu uraditi na jednom mestu, od strane njihovog kardiologa ili drugog lekara specijaliste. Više o tome pročitajte na stranici ultrazvuk abdomena Novi Sad.


Kardiologija, kao grana medicine, predstavlja sam temelj naše ordinacije. Docent dr Dragoslava Živkov Šaponja, internista i kardiolog Instituta za Kardiovaskularne bolesti Vojvodine, je lekar sa 30-godišnjim kliničkim iskustvom.

Zahvaljujući njoj, Intervita je jedna od malobrojnih medicinskih ustanova koja pod svetlo reflektora stavlja prevenciju. Ideja je da se primenom znanja i iskustva iz preventivne medicine, pre svega ishrane (program hrono ishrane dr Gifing) – reše faktori rizika kardioloških pacijenata.

Kardiološki pregled - cena i postupak u ordinaciji Intervita Novi Sad

Cena kardiološkog pregleda sa ultrazvukom srca u našoj ordinaciji košta 6000 dinara. Cene drugih usluga pogledajte na stranici CENOVNIK

Pregled kardiologa je bitan jer u ordinacijama opšte prakse vrlo često ne mogu da se reše komlikovane hipertenzije, a neinvazivnom dijagnostikom i testovima se otkrivaju oboljenja koja se običnim fizikalnim pregledom lekara opšte prakse ne mogu otkriti.

Kardiolog Novi Sad

Kako izgleda pregled kardiologa?

Odlukom da dođemo na kardiološki pregled praktično započinje ispitivanje.

Po dolasku u našu ustanovu pacijent popunjava formular sa osnovnim podacima, obeležava faktore rizika za koje zna da ima. Zatim medicinska sestra obavlja elektrokardiogram – EKG i uzima prethodne laboratorijske analize, koje prilaže u karton pacijenta.

 

Pacijent se zatim upućuje u ordinaciju kod kardiologa, koji mu radi klinički pregled.
Ovaj pregled započinje anammnezom pacijenta. Dakle, pacijent svojim rečima opisuje simptome i znakove oboljenja, zbog koji se obraća kardiologu. Dalje se vrši fizikalni internističko-kardiološki pregled (kardiolog sluša srce i pluća stetoskopom), a potom se radi ultrazvuk srca.

Za ovaj pregled ne treba posebna priprema, a ukoliko se indikuje test fizičkim opterećenjem on se, po dogovoru obavlja nekog drugog dana.

 

Kardiološki pregled je vrlo često preventivan, gde se utvrđuje uredan nalaz ultrazvuka srca, doplera karotidnih arterija, testa opterećenjem.

U nekim slučajevima, kardiolog može dodatno zahtevati holter EKG, holter pritiska ili ICG pregled, kojim se proverava efikasnost dosadašnje terapije. Intervita je jedna od retkih ordinacija u Srbiji koja pruža mogućnost ICG testa, često krucijalnog za postavljanje najefikasnije terapije za svakog pojedinačnog pacijenta. 

Kardiologija Novi Sad

Ko vrši preglede?

Kardiološke preglede u ordinaciji Intervita rade najbolji kardiolozi sa dugogodišnjim kliničkim iskustvom (više od 25 godina).

 

Doc. dr Dragoslava Živkov Šaponja internista kardiolog Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici, i dr Danka Šutilović stalno zaposlena kao internista i kardiolog u Interviti od 2018. godine.

 

Ove godine, tim se proširio, tako da ordinacija Intervita na ponos služi svojim pacijentima iskustvom, profesionalnošću i ambicijom.

 

Više od 35.000 pacijenata su pregledani od strane naših doktora, koje čine poznati kardiolozi u Novom Sadu, a svi su rešeni na najbolji mogući način.

 

Važno je istaći i to da ako dijagnostika nije mogla da se završi u Interviti (koronarografija, hiruška operacija bajpas ili lečenje valvula na kardiohirurgiji), pacijenti su upućivani u Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici.

 

Na taj način mnogim pacijentima su prevenirane potencijalno smrtonosne bolesti i stanja, a životi produženi.

KArdiolog Novi Sad kontrola

Kardiolog Novi Sad - važnost kontrolnih pregleda

Kardiolog Novi Sad je jedan od najtraženijih pojmova na Internetu iz oblasti medicine. Ljudi se javljaju uglavnom kada je stanje hitno i kada su uplašeni da bi brzo moglo doći do pogoršanja. Kasnije, kada se stanje smiri, često se preskaču kontrolni pregledi, a oni su od izuzetnog značaja za dalju prevenciju i održanje zdravlja.

 

Strategija naše klinike je da svaki pacijent ima individualni pristup, da kardiolog koji ga vodi donosi odluku na koliko će se zakazivati kontrole i kada. U početku kontrolni pregledi mogu biti učestali, na 7 ili 15 dana, a kasnije kada se problem reši (reguliše hipertenzija, poprave tegobe od srčanog popuštanja) – kardiološke kontrole se obavljaju na 1 do 3 meseca, a kasnije i na 6 meseci.

Sistematski pregledi u Interviti

Ordinacija Intervita je omogućila obavljenje kompletnih sistematskih pregledam koji, između ostalog, obuhvata i pregled kardiologa. 

 

Po obavljenom sistematskom pregledu, svaki pacijent dobija svoje specijalističke nalaze, kao i završni izveštaj lekara specijaliste sa:

  • zaključkom 
  • svim dijagnozama
  • predlogom lečenja
  • savetima u vezi sa poboljšanjem opšteg zdravstvenog stanja i smernicama, za svakog individualno na osnovu obavljenog pregleda, kao i
  • odgovarajucu suplementaciju

Laboratorijske analize krvi i urina u dogovorenom terminu i danu obaviće se u Laboratoriji “BIOTEST“, Bulevar Evrope 23.

Dodatne pogodnosti za zaposlene:

Pripremili smo i jedinstveni paket za kompanije i preduzetnike. Članovima porodica zaposlenih nudimo mogućnost obavljanja sistematskih pregleda i ostvarivanja prava na popuste, po istim uslovima kao i za zaposlene. Osim navedenih paketa, vaši zaposleni mogu se odlučiti za pojedinačne preglede po ličnom izboru sa sledećim popustima:
  • 10% popusta u odnosu na naš redovan cenovnik
  • 10% popusta na laboratorijske usluge (Laboratorija“Biotest“)
Nacin plaćanja: na rate i to od 3 do 6 meseci putem administrativne zabrane.

Zašto je važan i kome je potreban preventivni pregled kardiologa?

Kardiolog na preventivnom pregledu pacijentu daje smernice za dalja ispitivanja, korekcije faktora rizika i potrebu za eventualnim kontrolama.

Ovakvi, preventivni pregledi, su vrlo važni jer se njima izbegava nastanak neželjenih događaja poput infarkta srca ili šloga, ali vrlo često i kod neregulisanih vrednosti krvnog pritiska, pucanja grudne ili trbušne aorte.

Od kada je sveta i veka stara poslovica glasi da je bolje sprečiti nego lečiti. Postoje mnoga stanja, pa čak i bolesti koje ne bole, ne guše… Drugim rečima, ova stanja ne daju nikakve simptome da bi nas nateralo da se obratimo na preventivni kardiološki pregled.

To se odnosi na povišen holesterol, povišen šećer i povišen krvni pritisak.

Zbog toga, pacijenti koji imaju u porodici bliske rođake, roditelje, braću sestre, koji su preboleli srčani, moždani udar, ili imali bilo kakvo kardiološko oboljenje treba da urade preventivni kardiološki pregled koji se sastoji od:

  • kliničkog pregleda sa EKG-om
  • ultrazvuka srca
  • provere laboratorijskih pokazatelja (šećer, profil dobrih i loših masnoća, funkcije štitne žlezde, pokazatelja funkcije bubrega i jetre)
  • dopler (doppler) karotidnih arterija
  • a prema proceni kardiologa i test opterećenjem

Ovakvim sveobuhvatnim pregledom,  internista kardiolog saznaje da li postoji kardiološko oboljenje koje još nije dalo simptome, i kakva je dalja strategija lečenja.

Često se otkrivaju hipertenzije, povišene vrednosti holesterola, posebno onog “lošeg” LDL holesterola, koji, ako ga ne lečimo započenje zapaljenski proces na arterijskim krvnim sudovima. Takvo stanje može vremenom prerasti u formiranje plaka na krvnim sudovima srca, mozga, karotidnih arterija, trbušne aorte i slično.

Ukoliko se ovakva oboljenja blagovremeno ne prepoznaju, neminovno posle nekog vremena dovode do nastanka infarkta srca, šloga, proširenja trbušne aorte (aneurizma).

Važno je napomenuti da preventivnim blagovremenim pregledima obezbeđujemo “jeftino zdravlje”, izbegavamo hitna stanja – srčani i moždani udar, pucanje grudne ili trbušne aorte kada je često život u pitanju, a kasniji terapijski postupci otežani su i limitirani prethodnim oštećenjem srca ili mozga.

Bol u grudima i trnjenje ruku najčešći simptomi kardioloških oboljenja

Kardiološki pacijenti veoma često imaju različite simptome, odnosno znakove oboljenja koja se u prvom momentu ne povezuju sa srcem. Česta je rečenica: “Mislio sam da je to na “nervnoj bazi” pa sam uzimao lekove za smirenje”.

Ukoliko imate neku od sledećih tegoba može postojati potreba da internista kardiolog obavi pregled. Ovo su najčešći simptomi srčanih oboljenja:

  • bol u grudima (stezanje, pritisak)
  • trnjenje ruku i nogu
  • lupanje ili preskakanje srca, nepravilan srčani rad, pauza u srčanom radu
  • gušenje, otežano disanje, nedostatak vazduha
  • malaksalost, nesvestica, vrtoglavica
  • oticanje potkolenica
bol u grudima simptom

Bol u grudima

Bol u grudima može da bude crveni alarm za srčani udar.

Počinje naglo sa širenjem u levu ruku u vilicu, ima karakter stezanja i pritiska u grudnom košu, ne prolazi na promenu položaja tela, duboki udah, niti na lek protiv bola.

Pri ovakvim simptomima važno je da se posumnja na srčani udar – infarkt miokarda, da se odmah pozove služba hitne pomoći i uradi EKG.

Ako bol ima karakter probadanja, promene nakon promene položaja tela, to najčešće nije bol uzrokovan srčanim oboljenjam, ali to ne znači da ne treba da se sprovede kardiološka dijagnostika.

Često oboljenja želuca (akutne upale – gastritis), povećana kiselina u želucu, mogu uzrokovati slične tegobe koje je, bez detaljnog pregleda i ultrazvuka stomaka teško razgraničiti od bola koji je srčanog porekla.

Trnjenje ruku i nogu

Trnjenje ruku i nogu ne mora nužno biti simptom za kardiološko oboljenje. Ovaj simptom treba prvo alarmirati neurologa, ali ukoliko pacijent oseća trnjenje lever ruke ili ramena, onda postoji mogućnost od srčanog udara i svakako bi trebalo posetiti i kardiologa.

 

U ordinaciji Intervita radi i iskusan neurolog, koji je svakako uključen u dijagnostiku i lečenje naših pacijenata, tako da je put ka otkrivanju uzroka trnjenja ruku ili nogu u našoj ordinaciji značajno skraćen.

Gušenje - dispnea

Gušenje je čest simptom kod kardioloških pacijenata, koji može biti posledica sledećih stanja:

  • zaostajanja “vode u plućima” kod slabljenja srčanog mišića
  • kod suženja krvnih sudova koji ishranjuju srčani mišić
  • upala srčanog mišića
  • upala srčane kese
  • izliva u srčanu kesu – perikard
  • kod plućnih bolesti kao što su: bronhitis, astma, emfizem

Često se pogoršava prilikom napora.

Brzo zamaranje

Ovaj simptom je veoma čest kod kardioloških pacijenata, posebno onih koji imaju oslabljen srčani mišić, odnosno boluju od srčane slabosti, jer prilikom opterećenja srce ne može da odgovori na povećane zahteve organizma.

Loše podnošenje fizičkog opterećenja

Dok je u miru, u ležećem ili sedećem položaju, kardiološki pacijent je često asimptomatičan. Međutim, na određenu vrstu napora, ponekad i na minimalni, tegobe se značajno pogoršavaju, tako da je primoran da sedne, legne ili često, kada nema gde, čučne da bi se srce usporilo.

Osećaj “lupanja” i preskakanja srca

Srce ima u svojoj strukturi prirodni pejsmejker koji se zove sinusni čvor, ali i receptor za adrenalin hormon koji luči nadbubrežna žlezda, i neki nervni završeci.

 

Osnovni srčani ritam je sinusni ritam frekvence srca od 50-70/min u miru, dok tokom napora broj otkucaja ide i do 150/min.

 

Različita srčana oboljenja mogu da dovedu do simptoma lupanja srca ili preskakanja srca, ali veoma često su ovi simptomi vezani za neka druga oboljenja i stanja, kao što su: bolesti štitne žlezde, stanje stresa, oboljenja nadbubrežne žlezde i sl.

Oticanje nogu

Usled smanjene srčane funkcije, kada srce ne može da postigne dovoljnu funkciju pumpe dolazi do zaostajanja vode u nogama i nastanka testastih edema posebno oko skočnih zglobova i na potkolenicama.

 

Druga oboljenja koja prate ovaj simptom su bubrežna oboljenja, neki tumori stomaka i male karlice, proširene vene, ali često i efekat leka kalcijumskog antagoniste, a koristi se za lečenje povišenog krvnog pritiska

Glavobolja

Glavobolja nije uobičajen simptom kod kardioloških pacijenata osim kada je u pitanju povišen krvni pritisak.

 

Naime, često pacijenti imaju uglavnom potiljačnu glavobolju kada su im vrednosti krvnog pritiska povišene, tako da je važno da znaju i pacijenti, ali i lekari da obavezno izmere krvni pritisak ne samo kad imaju glavobolju nego i inače.

Vrtoglavice

Vrtoglavice su uglavnom simptom kod neuroloških oboljenja, kod oboljenja vratne kičme, kod oboljenja unutrašnjeg uva, ali mogu biti pokazatelj povremenih poremećaja srčanog ritma koji kvare cirkulaciju u mozgu i na taj način dovode do osećaja da se vrte stvari u prostoriji, ili da će doći do poremećaja svesti.

Gubitak svesti - SINKOPA

Delimičan ili popuni gubitak svesti je čest simptom kod kardioloških pacijenata koji imaju poremećaje srčanog ritma ili sprovođenja.

 

Ovakav simptom može biti crveni alarm da je došlo do srčanog zastoja, te je potrebno da se odmah započne sa reanimacijom.

 

Druge situacije koje dovede do gubitka svesti su poremećaji srčanog provođenja, traju kratko i tek na osnovu EKG-a ili Holter EKG-a može se proceniti indikacija za pejsmejker.

Dijagnostika u Interviti – EKG, Holter, UZ srca, test opterećenja, ICG…

Da bi se otkrilo i definisalo kardiološko oboljenje potrebno je uraditi neinvazivno kardiološku dijagnostiku koja podrazumeva sledeće preglede:

  • anamnezu – razgovor sa pacijentom o tegobama
  • uvid u prethodnu medicinsku dokumentaciju (ako postoji)
  • fizikalni pregled (inspekciju, palpaciju, auskultaciju, merenje pritiska)
  • UZ srca (ultrazvuk srca)
  • holter krvnog pritiska – 24- satni monitoring krvnog pritiska
  • holter EKG-a – 24-satni monitoring EKG
  • test fizičkim opterećenjem – ERGOMETRIJA
  • ICG pregled – neinvazivna torakalna električna bioimpedanca
  • savet i preporuka za dalje lečenje (ukoliko postoji potreba) i predlog o eventualnoj dodatnoj dijagnostici (rentgensko snimanje, koronarografija….)

Šta je EKG srca i kako se izvodi?

Elektrokardiogram (EKG) je osnovni deo kardiološkog pregleda i on daje grafički zapis električne aktivnosti srca. Elektrokardiografija je brza, bezbolna i neinvazivna metoda kojom se registruje električna aktivnost srca, a uređaj koji pravi grafički zapis, zove se elektrokardiograf.

 

Ovom metodom se mogu otkriti različita oboljenja srca. Snimanje traje nekoliko minuta i rezultat je dostupan odmah.

 

Ova dijagnostička metoda koristi se u cilju otkrivanja poremećaja srčanog ritma i sprovođenja (aritmije).

 

Takođe, koristi se i u cilju postavljanja dijagnoze srčanog udara ili otkrivanja znakova prethodnog srčanog udara.

EKG Novi Sad

Šta je holter EKG-a?

holter EKG

24-satni HOLTER EKG-a (elektrokardiogram) je grafički zapis električne aktivnosti srca EKG-a tokom perioda od 24 sata uz pomoć malog aparata koji ima elektrode.

Te elektrode rade 24-satni zapis na magnetnoj kartici EKG-a, koju kardiolozi analiziraju, a važne delove EKG-a štampaju (to je zapravo nalaz 24-satnog zapisa).

Snimanje traje jedan dan (24 sata).

Holter EKG-a se radi u cilju registrovanja promena srčanog ritma i provođenja impulsa kroz sprovodni sistem srca.

Pouzdan je pokazatelj ARITMIJA TAHIKARDIJA, koje se javljaju povremeno ili samo u određenim situacijama. Na osnovu nalaza donosi se odluka o medikamentnom lečenju, implantaciji pejsmejkera, ili čak nekih naprednijih aparata za poboljšanje funkcije srčane pumpe (RESIHRONIZACIONI PEJSMEJKER).

Ukoliko postoje TAHIKARDIJE koje mogu dovesti do iznenadne srčane smrti, donosi se odluka o implantaciji defibrilatora.

Nošenje Holtera EKG-a je potpuno bezbolna i bezbedna procedura.

Šta je holter krvnog pristiska?

24-satni holter monitoring krvnog pritiska je brza, bezbolna i  neinvazivna metoda kojom se krvni pritisak meri u određenim vremenskim  intervalima.

 

Programiran je tako da u toku dana meri krvni pritisak na pola sata, a u toku noći na sat vremena. Ovaj aparat automatski naduvava manžetu. Snimanje traje jedan dan (24 sata).

 

Ova vrsta dijagnostičke metode se koristi u cilju otkrivanja:

  • dnevnih i noćnih varijacija (promena) vrednosti krvnog pritiska
  • fenomena “belog mantila” (porast krvnog pritiska uzrokovan strahom od doktora, a ne oboljenjem)
  • povišenih ili sniženih vrednosti krvnog  pritiska (kod dece, starijih osoba, adolescenata, trudnica)
  • „maskiranih” povišenih vrednosti krvnog pritiska
  • zbog praćenja efekata lečenja (terapije)

Šta je test opterećenja - ergometrija i kada je potreban?

Test opterećenja srca (ergometrija) pruža podatke o preostalom fizičkom kapacitetu, subjektivnim tegobama u vreme i nakon opterećenja, pokazuje ishemijske promene na elektrokardiogramu i aritmije i daje uvid u prognozu bolesnika sa ishemijskom bolešću srca.

 

Opterećenje se vrši na biciklergometru. Koristi se kontinuirani test opterećenja sa povećanjem opterećenja za 25w na svakih 3 min.

 

Suština je da se testom opeterećnja uz kontinuirani EKG monitoring registruju promene u EKG-u koje će uputiti kardiologa na dalje dijagnostičke procedure kao što je koronarografija, odnosno  MSCT koronarografija.

 

Veoma je važno da pacijenti dođu sportski obučeni, da regulišu svoj krvni pritisak, ali i da znaju da ukoliko ne postignu predviđeni nivo opterećenja test neće moći da se tumači, odnosno rezultati testa neće imati dijagnostički značaj.

 

Dva dana pre izvođenja testa potrebno je smanjiti dozu beta-blokatora, a jutro pre dolaska ne uzimati ih uopšte, zbog uticaja na srčanu frekvenciju i ishod testa. Obavezno ujutru pre dolaska uzeti ostalu terapiju za regulaciju pritiska.

 

Zašto se koristi test opterećenja:

  • evaluacija prognoze, terapije i rehabilitacija bolesnika sa koronarnom bolešću
  • evaluacija rezultata hiruških zahvata na koronarnim arterijama i zaliscima
  • izdvajanje od koronarne bolesti ugroženih osoba iz inače asimptomatske populacije
  • utvrdjivanje sposobnosti za profesionalni posao, rekreaciju i sportske aktivnosti
  • prognoza bolesti kod bolesnika sa ishemijskom bolešću srca na osnovu testa opterećenja
  • rezultati testa opterećenja su važan faktor u izboru bolesnika za hirušku revaskularizaciju miokarda i ocenu uspeha operacije
  • ergometrija kao nespecifičan test može služiti i za ocenu fizičkih mogućnosti bolesnika sa ishemijskom bolesti srca
test opterećenja novi sad
test opterećenjem Novi Sad

ICG pregled - krojenje individualne najefikasnije terapije

ICG se koristi da bi se specijalnim aparatom izmerili hemodinamski parametri koji su poremećeni kod pacijenata sa hipertenzijom. 

 

Ovim pregledom se omogućava merenje i brzi monitoring hemodinamskih parametara kardovaskularnog sistema.

 

ICG test traje oko 10-ak minuta uključujući postavljanje elektroda, upisivanje aktuelnih vrednosti krvnog pritiska kada dobijamo individualni HEMODINAMSKI IZVEŠTAJ.

UZ srca - Šta je Stres test- EHOKARDIOGRAFIJA?

Stres ehokardiografija predstavlja neinvazivnu ultrazvučnu dijagnostičku metodu koja služi da se otkriju eventualna suženja na arterijama koja ishranju srčani mišić. Odnosno  da se selektuju pacijenti sa sumnjom na postojanje koronarne bolesti, tačnije značajnog aterosklerotskog suženja arterijskih krvnih sudova srca.

 

Jednostavnije rečeno, stres echo nam omogućuje otkrivanje vitalnosti delova srčanog mišića (živog dela miokarda u regiji gde postoji slabija pokretljivost zida leve komore).

 

Izvodi se kod bolesnika koji već imaju dokazanu koronarnu bolest ili oslabljenu funkciju srčanog mišića u miru.

 

Kod određene grupe pacijenata, stres test može pokazati da se izvesni delovi zida srčanog mišića, koji u mirovanju deluju neishranjeno (slabo se kreću), mogu popraviti tj. bolje se kretati tokom testa.

 

Ovo otvara mogućnost revaskularizacije (stentovima ili aortokoronarnim bajpasom) tih delova srca.

 

Test obično traje između 45 i 60 minuta sa pripremom, a trajanje testa, pre svega zavisi od toga koliko je pacijentu potrebno da dostigne zadatu vrednost srčane frekvence, koja zavisi od životne dobi pacijenta. Test je bezbedan i radi se u ambulantnim uslovima.

 

U našoj ordinaciji  Intervita stres ehokardiografije radi prof. dr Anastazija Stojšić Milosavljević, kardiolog sa Instituta za kardiovaskularne bolesti, Sremska Kamenica.

Šta je kontrasna ehokardiografija?

U cilju bolje vizualizacije srčanih struktura, koje čak i sa jako dobrim ultrazvučnim aparatom ne mogu da se uoče, koriste se dve vrste kontrasne ehokardiografije:

 

Prva je takozvani desnostrani contrast, koja služi za vizalizaciju postojanja „rupe“ odnosno šanta između desne i leve pretkomore. U venu se ubacuje izmućkani fiziološki rastvor koji ima mikromehuriće i koji odmah ulaze u desnu pretkomore, i ukoliko postoji šanta vidi se njihov prolaz u levu pretkomoru.

 

Ova vrsta pregleda je veoma važna nakon prebolelog moždanog udara,da se proceni da li je došlo do paradoksne embolije iz “levog“ srca jer se nije znalo za postojanje šanta.

 

Drugi način primene je „levostrani“ contrast, kada se najčešće primenjuje OPTIZON. Procedura upotrebe kontrastne ehokardiografije se sprovodi davanjem intravenske injekcije.

 

Daje se po 1 ml kontrasta u perifernu venu podlaktice. Nakon toga, tumače se slike na ekranu ehokardiografskog uređaja. Kontrast ubrizgan u perifernu venu prolazi plućnu barijeru, jer se kontrast, nakon što se pojavi u desnim, pojavi i u levim srčanim šupljinama, što je od suštinskog značaja. Tako se “ocrtavaju” promene i u levoj komori i levoj pretkomori, pa i aorti i arterijama.

 

Ova metoda je neinvazivno-dijagnostička i može da prethodi drugim invazivnim metodama, ili kasnijim intervencijama. Danas se kontrast može koristiti kod svih bolesnika, posebno, ako je eho slika nejasna, te se želi dopuniti pregled.

 

Ehokardiografski pregled se preporučuje kod svih kardioloških bolesnika, ali i preventivno kod zdravih ili onih koji imaju faktore rizika za srčane bolesti.

 

Koristi se ne samo za dijagnostiku, nego i za praćenje efekta terapije ili asistiranje pri nekoj intervenciji na srcu. Dakle, ova metoda se može koristiti kod svih osoba, stanja i bolesti srca.

Lečenje srčanih bolesti

Neke bolesti srca ljudi genetski nasleđuju, dok su za najveći broj oboljenja “sami krivci”, a ponajviše zbog pogrešnog životnog stila i neadekvatne ishrane. Zbog toga je edukacija stanovništva o prevenciji kardiovaskularnih oboljenja od izuzetnog značaja.

 

Postoje stanja i bolesti koja se mogu izlečiti promenom navika u ishrani, minimizacijom stresa, većom fizičkom aktivnošću, prestankom pušenja… To su, nažalost retki slučajevi. To su pacijenti koji su se preventivno kontrolisali i otkrili rizike za razvoj bolesti.

 

Kod većine koronarnih bolesnika, osim već pomenutih promena u stilu života i ishrani, neohodno je uključiti i medikamentnu terapiju. Postoji nekoliko grupa lekova koje se koriste u kardiologiji.

Lekovi za srčane bolesti su:

  • beta-blokatori – Ova grupa lekova je najčešća u kardiologiji. Uz pomoć ovog leka umiruje se srčani ritam i snižava krvni pritisak. Neki od poznatih lekova koji pripadaju ovoj grupi su Binevol, Biprez, Karvileks, Concor, Tensec lek, Presolol, Corvitol, Prinorm i dr.
  • antikoagulansi – To su razređivači krvi. Koriste se nakon što test za trombozu utvrdi visok rizik od zgrušavanja krvi. Ova grupa lekova koristi se lečenje određenih bolesti krvnih sudova, srca i srčanog ritma
  • inhibitori enzima – regulišu krvni pritisak
  • blokatori kalcijumovih kanala – Opuštaju krvne sudove i mogu pomoći kod aritmije.
  • diuretici – Za izbacivanje viška vode, što pomaže u ublažavanju opterećenja srca.
  • lekovi za snižavanje holesterola, poput statina

Najčešće bolesti srca i krvnih sudova

Srce je izuzetno složen organ sa izazovnom ulogom da nas održi u životu, tako da ne čudi da postoji mnogo vrsta bolesti koje utiču na taj vitalni organ.

 

Ova lista kardiovaskularnih bolesti može vam pomoći da identifikujete najčešće srčane bolesti. Vaš lekar može da odgovori na sva pitanja koja imate o srčanim oboljenjima i kako možete poboljšati zdravlje srca i kvalitet života kroz zdravu ishranu i izbor načina života.

Urođena srčana bolest

Urođena srčana bolest je urođena mana koja može da varira u smislu simptoma i patoloških pojava. Većina ovih bolesti može se lečiti operacijom.

 

Lekari će često dijagnostikovati ove probleme još kod bebe dok je u majčinom stomaku, putem ekspertnog ultrazvuka, ali se u nekim slučajevima otkriva i kasnije. Neki pacijenti možda neće osetiti nikakve simptome dok ne dostignu odraslo doba, a u nekim slučajevima ih uopšte nećete osetiti.

 

Postoji nekoliko vrsta urođenih srčanih bolesti, uključujući

  • defekti srčanih zalistaka gde su neki zalisci suviše uski ili zatvoreni
  • loše veze sa krvnim sudovima koji ne prenose krv u prave delove tela
  • problemi sa samim srčanim mišićem gde ono nije u stanju da pumpa efikasno koliko bi trebalo

Srčani udar – infarkt miokarda

Srčani udar, ili infarkt miokarda, obično je na vrhu liste kardiovaskularnih bolesti statistički.

 

Srčani udar nastaje kada je srčani mišić odsečen od kiseonika koji mu je potreban za rad. To se dešava zato što je protok krvi koji isporučuje kiseonik značajno smanjen ili potpuno prestaje.

 

To je zbog ateroskleroze, ili sporog nakupljanja plaka, koji uključuje masti, holesterol i druge supstance, u koronarnim arterijama.

 

Oko plaka se mogu formirati krvni ugrušci,koji mogu usporiti ili blokirati protok krvi i izazvati srčani udar.

Moždani udar

Moždani udar se smatra srčanom bolešću jer je stanje usredsređeno na protok krvi.

 

Međutim, moždani udar nastaje zbog problema sa protokom krvi do mozga, a ne srca. Ishemijski moždani udari čine 87 % svih moždanih udara i nastaju zbog blokade krvnog suda koji isporučuje krv i kiseonik u mozak.

 

Bez krvi i kiseonika, delovi mozga mogu biti oštećeni ili odumreti ako se ne leče brzo. Hemoragični moždani udari mogu imati različite uzroke osim blokada, kao što su vaskularne malformacije ili abnormalni rast krvnih sudova mozga.

Srčana insuficijencija

Srčana insuficijencija, koja se naziva i kongestivna srčana insuficijencija, odnosi se na to da srce ne pumpa krv onako kako bi trebalo.

 

To ne znači da je srce u potpunosti prestalo da kuca, kao što bi ime moglo da kaže. Srce nastavlja da pumpa krv, ali ne dovoljno velikom brzinom da bi telo nastavilo da funkcioniše.

 

Umor i otežano disanje koji mogu biti posledica nelečene srčane insuficijencije mogu u velikoj meri da ometaju svakodnevne aktivnosti poput hodanja ili penjanja stepenicama.

Aritmija

Srčana aritmija je bilo koji abnormalni ritam srca: presporo, prebrzo ili nepravilan otkucaj ili poremećen tempo. Bez pravilnog ritma, srce ne radi tako efikasno.

Srce možda neće moći da pumpa dovoljno krvi da isporuči kiseonik i hranljive materije drugim organima.

U Interviti postoji poseban ogranak koji se bavi isključivo lečenjima poremećaja u radu srca. To je Aritomologija, koju predvodi lekar aritmolog. On je deo interdisciplinarnog tima u lečenju kardioloških pacijenata.  

Komplikacije na srčanim zaliscima

Kao i aritmije, komplikacije srčanih zalistaka mogu pokriti niz različitih abnormalnosti.

 

Stenoza znači da se zalisci u srcu ne otvaraju dovoljno da bi omogućili da krv normalno teče. Regurgitacija se javlja kada se srčani zalisci ne zatvaraju pravilno, što omogućava curenje krvi.

 

Kao i arterije u vašem srcu, srčani zalisci takođe moraju da rade ispravno kako bi sprečili komplikacije koje menjaju život.

Zašto kardiolog u Interviti Novi Sad?

Kardiologija je grana interne medicine, koja se bavi oboljenjima srca i krvnih sudova.

Naša ordinacija se bavi neinvazivnom kardiološkom dijagnostikom, koja podrazumeva  najsavremenije aparate koje koristimo u kliničkoj praksi.

Pre svega aparat za ultrazvučnu dijagnostiku srca i krvnih sudova, aparat za 24-satno praćenje EKG-a pacijenta i 24-satno praćenje krvnog pritiska, test fizičkim opterećenjem, stres ehokardiografijom, primenom kontrasne ehokardiografije u cilju bolje vizualizacije određenih oboljenja.

Svaku od ovih neinvazivnih metoda naši kardiolozi ciljano indikuju i nakon svih ovih testova i pregleda, ali i nakon laboratorijske analiza krvi donosi se konačna dijagnoza.

Ukoliko je potrebna neka dalja dijagnostika kao što je koronarografija (kateterizacija srca), pacijent se upućuje u ustanovu gde se radi dalja dijagnostika i lečenje.

Vrlo često se pacijenti upućuju radi implantacije stenta ili radi kardiohiruške operacije da bi se lečenje završilo.

EKG Novi Sad

Jako je važno da se na prvom kardiološkom pregledu proceni koliki je ukupan kardiovaskularni rizik za nastanak infarkta srca i moždanog udara – šloga.

 

Ovo zapravo znači da se od pacijenta uzimaju podaci da li ima faktore rizika za nastanak ovih oboljenja, odnosno da li ima šećernu bolest, povišen krvni pritisak, da li ima povišene vrednosti holesterola, posebno  tzv. “lošeg holesterola” (LDL), povišen nezavisni faktor rizika za nastanak srčanih i moždanih vaskularnih oboljenja -homocistein, podatke da su u porodici bliski srodnici imali srčana oboljenja.

 

Nakon procene rizika, pacijent obavlja neinvazivne preglede. Posle sagledavanja konačnog stanja, pacijentu se daje predlog za smanjenje rizika od nastanka infarkta srca, šloga tako što će promenom životnog stila (program hrono ishrane), fizičkim aktivnostima, i određenim lekovimai/ili suplementima regulisati vrednosti holesterola, šećera u krvi, smanjiti telesnu masu i tako dovesti svoj organizam u balansirano stanje koje je važno u bilo kom uzrastu (od adolescenata pa do starijeg doba).

 

Ukoliko vam je neki od pomenutih simptoma probudio sumnju na moguć rizik od oboljenja srca i krvnih sudova, javite se u Intervita ordinaciju gde vam je na raspolaganju najbolji kardiolog i kardiolozi u Novom Sadu, ali i iskusan i posvećen tim lekara drugih specijalnosti, koji će udruženim snagama prevenirati nastanak i razvoj bolesti i omogućiti vam kvalitetniji i duži život.