Menopauza i andropauza - hormonska terapija
Menopauza je period u životu žene kada se završava njena reproduktivna faza i nastupa izostanak mentruacija. Dijagnostikuje se nakon što ste prošli 12 meseci bez menstruacije. Menopauza se može desiti u vašim 40-im ili 50-im godinama, ali prosečna starost za nastupanje menopauze je 51 godina.
Poslednjih godina vrlo je česta pojava i rane menopauze, koja se usled različitih poremećaja i hormonalnog disbalansa može dogoditi čak i u 20-im i 30-im godinama.
Menopauza je prirodni biološki proces. Ali fizički simptomi, kao što su valunzi (talasi vrućine) i emocionalni simptomi menopauze, mogu poremetiti vaš san, smanjiti energiju ili uticati na emocionalno zdravlje.
Nažalost, usled velikog hormonalnog disbalansa ovo je period kada su žene vrlo podložne razvoju različitih oboljenja.
Srećom, danas su dostupni mnogi efikasni tretmani – od promene načina života do hormonske terapije. Terapija bioidentičnim hormonima u menopauzi pokazuje svu svoju dobrobit. O tome više u nastavku teksta.
Šta je klimaks?
Klimaks ili stručnije nazvan klimakterijum je pojam širi od menopauze i obuhvata sve tri faze gašenja reproduktivne faze u životu žene.
Klimaks ima svoje tri faze:
- Perimenopauza – period koji prethodni menopauzi. Obično počinje u ranim četrdesetim, ali u nekim slučajevima i ranije. U proseku traje 4 godine i uvodi nas u menopauzu. Jajnici u ovoj fazi počinju da luče značajno manju količinu estrogena što može uticati na smanjen libido, pogoršanje psihičkog stanja, bolne i neredovne menstrualne cikluse, osetljivost dojki, umor, suvoću vagine i dr.
- Menopauza – u užem smislu označava psolednju menstruaciju u životu žene i gubitak reproduktivne funkcije. Prate je brojni nepovoljni simptomi koji u značajnoj meri mogu narušiti kvalitet života, ali i ukazivati na razvoj zdravstvenih poremećaja.
- Postmenopauza – period nakon menopause. Imamo ranu postmenopauzu (do 70. godine) i kasnu (od 70. godine života žene)
Menopauza – simptomi
Prvi simptomi koji ukazuju na to da ulazite u menopauzu, javiće se već u fazi perimenopauze. To su najčešće:
- Neredovne menstruacije
- Suvoća vagine
- Valunzi
- Jeza
- Noćno znojenje
- Problemi sa spavanjem
- Promene raspoloženja
- Povećanje telesne težine i usporen metabolizam
- Bolovi u leđima (koji mogu ukazivati i na bolest bubrega)
- Proređena kosa i suva koža
- Gubitak punoće grudi
Znaci i simptomi, uključujući promene u menstruaciji, mogu se razlikovati među ženama. Najčešći simptom koji žene primate odnosi se na neke promene u menstruaciji.
Izostanak i preskakanje menstruacije tokom perimenopauze je uobičajeno i očekivano.
Često će menstrualni ciklusi preskočiti mesec ili nekoliko meseci, a zatim se ponovo vratiti kao redovni ciklusi.
Moguće je da ćete primetiti da se ciklusi smanjuju, odnosno da se skraćuje period između dva ciklusa. Uprkos neredovnim menstruacijama, trudnoća je, u ovoj fazi života ipak moguća. Ako ste preskočili menstruaciju, a niste sigurni da je nastupila faza perimenopauze, razmislite o testu trudnoće.
Kada posetiti doktora?
Vrlo je važno da žena u osetljivom periodu klimaksa ima redovne lekarske preglede i da posebnu pažnju obrati na prevenciju.
Preventivna zdravstvena zaštita kako starite može uključivati preporučene testove zdravstvenog skrininga, kao što su kolonoskopija, mamografija i skrining triglicerida i hormonalni status. Redovni ginekološki pregledi su u ovom period i dalje imperativ.
U svetu savremene anti-aging medicine nema potrebe da se žene muče godinama sa propratnim i često vrlo neprijatnim simptomima menopauze. Pored promene načina života i odgovarajuće suplementacije, jedna od najefikasnijih terapija je terapija bioidentičnim hormanima.
Uzimanje onih hormona koji su u deficitu tokom perioda klimakterijuma je od izuzetne važnosti ne samo za uklanjanje neprijatnih simptoma, već i za prevenciju bolesti kojima je put ka našem telu otvoren i čist dok god su hormoni u disbalansu.
Hormonska terapija u menopauzi
Bioidentični hormoni su hemijski i strukturno identični hormonima koje proizvodi naše telo. Oni se dobijaju najčešće iz biljnih izvora i obrađuju se tako da u potpunosti imitiraju prirodne hormone u telu.
Zbog te identičnosti, telo ne razlikuje prirodni od bioidentičnog, pa je njegova primena vrlo efikasna u slučajevima kada imamo nedostatak ili disbalans određenih hormona u telu.
Najpoznatiji bioidentični hormon su insulin i hormoni štitne žlezde. Usled različitih poremećaja dolazi do usporenog lučenja ovog hormona ili do značajnog smanjenja lučenja u organizam i tada je primena bioidentičnog hormona neophodna.
Poput insulina, postoji još plejada drugih bioidentičnih hormona, koji svoju primenu najbolje potvrđuju u periodima menopauze i andropauze.
To su faze u životu žene i muškarca kada dolazi do naglog smanjenja lučenja hormona, pa se njihovim nadomešćivanjem osigurava lakši prolazak kroz menopauzu i andropauzu, preveniraju bolesti i osigurava zdraviji, kvalitetniji i duži život.
Bezbednost i cilj lečenja
Cilj terapije nije rešavanje neprijatnih, frustrirajućih tegoba, već dovođenje hormona u ravnotežu, da bi ta ravnoteža očuvala zdravlje i omogućila dostojanstveno starenje i duži život.
Hormonskom terapijom se čitav organizam štiti i pomoću nje se održava zdravo stanje memorije, srca, zglobova, mišića, kostiju i svih organa.
Eliminisanje neprijatnih simptoma andropauze i menopauze je sekundarni cilj, koji će svakako nastupiti. No, važno je istaći da je glavni cilj terapije bioidentičnim hormonima očuvanje zdravlja muškaraca i žena u tom osetljivom periodu kada su najpodložniji razvoju ozbiljnih bolesti koje mogu narušiti kvalitet života i skratiti životni vek.
Terapija bioidentičnim hormonima u Interviti se sprovodi na više načine, u zavisnosti od oblika i načina uzimanja prepisanog hormona. Oni mogu biti u vidu kapi, krema, tableta, inekcija, etc. Pored samih bioidentičnih hormona, terapija često podrazumeva i dodatne suplemente.
Važno je znati da su svi bioidentični hormoni koje koristimo u terapiji odobreni od strane Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije.
Terapiji svakako prethode neophodan pregled gde lekar pažljivo analizira anamnezu i ispitivanje hormonalnog statusa.
Ukoliko se prilikom pregleda pojavi sumnja na druga oboljenja, ili se na pregled javite sa već pridruženim bolestima, ne brinite. U ordinaciji Intervita negujemo princip individualnog pristupa pacijentu, pa svi naši lekari specijalisti rade udruženo u lečenju i otklanjanju neželjenih simptoma.
Tako su vam kod nas na raspolaganju:
- poznati kardiolozi sa dugogodišnjim iskustvom
- endokrinolog i nutricionista sa svim neophodnim dijagnostičkim testovima, plan vežbanja i ishrane, te detaljnim praćenjem napretka.
- onkolog
- neurolog Novi Sad
- psihijatar Novi Sad
Hormoni - vrste i uloga u organizmu, disbalans hormona
Iako je u fiziološkim udžbenicima detaljno opisano više od sedamdeset različitih hormona, ovde ćemo prikazati samo nekoliko, koji značajno mogu unaprediti zdravlje kada su u ravnoteži ili dovesti do raznih bolesti, kada je lučenje poremećeno.
Pregnenolon – majka svih hormona
Steroidi su jedinjenja koja nastaju direktno od holesterola i pregnenolon je jedan od njih. Stvara se u mitohondrijama u ćelijama mozga i jetre.
Odgovoran je u velikoj meri za mentalnu oštrinu, koncentraciju, pamćenje i sveopštu dobru energiju.
Učestvuje kao prekursor i posrednik u biosintezi drugih steroidnih hormona, progesterona, estrogena, testosterona, DHEA (dehidroepiandrosteron) i kortizola. Zato ga nazivaju i majkom svih hormona.
Pregnenolon sprečava nagomilavanje masti u telu, naročito na stomaku, upravo tako što kontroliše aktivnost hormona kortizola, a time dodatno smanjuje i loš odgovor na stres.
Pregnenolon pomaže i u reparaciji nervnog tkiva, poboljšava san, smanjuje kiselost organizma, smanjuje bol, zapaljenske procese i drugo.
Poznato je stanje apatije i depresije kod niskih vrednosti holesterola, a to se dešava zbog smanjene produkcije pregnenolona.
Njegova uloga je i u aktivaciji enzima koji služe u otklanjanju štetnih metaboličkih produkata.
Najveća aktivnost ovog hormona je oko tridesete godine starosti i zatim opada.
On daje dobre rezultate u terapiji depresije, umora, degenerativnih bolesti (artritis), promene raspoloženja i gubitka memorije. Ima uticaj i na kvalitet strukture vezivnog tkiva.
Dokazano je da pomaže u povećanju inteligencije i sposobnosti učenja.
U knjizi The Superhormone Promise iz 1997. godine, autor doktor Vilijam Regelson (William Regelson, M.D.) kaže da hormone kao što je pregnenolon treba svakako vratiti na vrednost iz mladosti, jer on umnogome sprečava pojavu senilne depresije, koja se smatra “normalnom” pratećom pojavom u toku starenja, koja apsolutno degradira kvalitet života.
U terapiji, prema različitim simptomima i potrebi, pregnenolon se prepisuje u raznim dozama, u obliku sublingvalnih tableta, kapi ili kapsula.
Testosteron – hormon seksualnosti
Testosteron je steroidni hormon, u osnovi nastaje iz holesterola, odnosno pregnenolona, a izlučuju ga jajnici i nadbubrežne žlezde.
Iako ga žene proizvode samo u količini od 300 mikrograma dnevno, njegova uloga je ogromna za život žene – za to kako izgledamo, kako se osećamo i funkcionišemo.
Ako testosterona lučimo više nego što je neophodno, on postaje problematičan hormon za nas, jer dovodi do brojnih zdravstvenih posledica.
Menja se struktura tela, javljaju se bubuljice, stanjuje se i proređuje kosa, nastalju malje na licu, naročito na bradi i vratu, a pojačavaju se na celom telu.
On se povećava kod poremećaja funkcije jajnika i predstavlja opšti faktor rizika za zdravlje i reprodukciju žene.
U periodu perimenopauze i menopauze se smanjuje vrednost testosterona.
Uz smanjenje lučenja i neravnotežu između estrogena i progesterona, dolazi do gubitka mišićne mase, promene telesne strukture, povećanja masnih naslaga, smanjenja memorije, motivacije i koncentracije.
Nedostatak testosterona povećava faktor rizika za mnoge bolesti (demencija, kardiovaskularne i druge bolesti).
Kod žena sa veoma niskom vrednošću testosterona, sigurna je pojava osteoporoze u menopauzi, kad vrednost estrogena dostigne minimum.
Treba napomenuti da odmah posle slatkog obroka nivo testosterona padne skoro za 25 odsto.
Kako ističe američka doktorka Tami Meralja (Tami Meraglia), autorka popularne knjige “Tajna Hormona” (The Hormone Secret), poželjno je smanjiti unos šećera, jer nam između svega ostalog, smanjuje vrednost testosterona i dovodi sve hormone u disbalans.
Ovo naročito važi za žene koje su starije od 45 godina, jer, kako dr Meralja ističe, skoro 90% žena te dobi ima vrednost testosterona ispod referentnog opsega.
Dakle, testosteron je važan i kod žena, ne samo kod muškaraca, a u terapiji menopauze zauzima značajno mesto, jer produžava vitalnost i život.
Terapija ovim hormonom se najčešće prepisuje u vidu gela, vaginaleta, tableta, kapsula, sublingvalnih kapi ili kreme, a ponekad i injekciono.
Izvanredan je u terapiji kod suvoće vaginalne sluznice, uz kombinaciju sa estriolom (i/ili progesteronom).
Estrogen - hormon lepote
Estrogen je reproduktivni hormon, ime je dobio po starogrčkim rečima koje opisuju ponavljano stanje seksualne aktivnosti u toku godine kod ženki sisara (estrusi). Svi znamo za čuveni februarski “estrus”, kad su u pitanju mačke?
On ima više od 400 veoma važnih funkcija u organizmu. Da bismo bile zdrave, moramo imati optimalne vrednosti ovog hormona.
Ukoliko su vrednosti preniske ili previsoke, u jednom trenutku će se razviti neka bolest.
Postoji u četiri oblika:
- estron – E1,
- estradiol – E2,
- estriol – E3 i
- estetrol – E4.
Takođe se stvara od holesterola, kao i testosteron, u jajnicima, ili za vreme trudnoće u posteljici, odnosno placenti.
Estrogen je uz progesteron ekstremno bitan za život žene, jer štiti sve organe i krvne sudove i bez njega nema reprodukcije, odnosno začeća.
Praktično sve ćelije u organizmu imaju receptore za estrogen.
Ubrzo po otkriću hormona estrogena, počela je i njegova terapijska primena, kako u prirodnom, tako i u sintetskom obliku.
Uloge estrogena su brojne, od regulacije temperature, krvnog pritiska, raspoloženja, mišićne snage, koordinacije pokreta, moždane funkcije, vitalnosti, sve do najmanjih pojedinosti u vezi sa tonusom kože, izgledom kose, itd.
Žena koja ima dovoljno estrogena u telu, neće dobiti demenciju, artritis, osteoporozu, depresiju, makularnu degeneraciju, srčani ili moždani udar (zato što će imati nisku vrednost lipoproteina A), promene raspoloženja, itd.
Žena koja ima dobru ravnotežu između estrogena i progesterona neće dobiti kancer dojke ili jajnika.
U terapiji se pripisuje transdermalni estradiol, kombinaciju estradiola i estriola, kreme i gelove, ili ređe kapsule.
Čest vid terapije mogu biti i kapi za oči, tinkture za kosu (ženama bez estrogena se javlja fenomen suvoće očiju, a kosa se neminovno proređuje), sublingvalne kapi, lozengete i supozitorije.
Po savetu američke akademije za anti ejdžing medicinu (American Academy of Anti-Aging Medicine), preporučujemo suplementaciju kompleksom vitamina B uz terapiju estrogenima.
Koja je korist od terapije bioidentičnim estrogenom?
- “Više se ne budim noću, ne znam kako sam uopšte mogla da izdržim ranije”
- “Koža mi je zategnuta kao da sam se podmladila”
- “Opet se osećam kao žena, u jednom periodu mi je bilo svejedno kako izgledam”
- “Grudi su mi mnogo lepše nego pre terapije, bile su kao viseće kese”
- “Ponovo sam počela da živim od kad su mi prestali talasi vrućine i noćno preznojavanje sa smrzavanjem”
- “Kao da mi je neko oduvao maglu iz mozga”
- “Jedno vreme sam padala po ulici, povredila sam koleno i kičmu, posle terapije hodam sigurno i ne saplićem se”
- “Ne stidim se više mog tela koje se pre terapije izobličilo”
- “Od kad sam počela da koristim terapiju, moja težina je idealna, u jednom momentu sam bila baš debela žena”
- “Uspela sam da se izborim sa osteopenijom uz bioidentičnu hormonsku terapiju”
Postoji i dodatna “prirodna” terapija, pa često savetujemo upotrebu ulja od žutog noćurka (primrose oil), Dong Kvaj (Dong Quai), Make (Maca) i drugo.
Progesteron – hormon zaštitnik
Hormon progesteron je dobio ime po “pro – za” i “gestation – trudnoća”, zato što bez njega nema mogućnosti da se ostvari trudnoća.
On se proizvodi u jajnicima, neposredno posle ovulacije, da bi pripremio matericu za prijem i razvoj oplođenog jajašca. Stvara se sve do menopauze, a u menopauzi se stvara u nadbubrežnim žlezdama u veoma maloj količini.
Progesteron reguliše i aktivnost estrogena, utiče na zdrav san i raspoloženje, izgradnju kostiju, i ima mnoge druge uloge.
Simptomi smanjenja progesterona su česti, a loše je to što ostanu neprepoznati i deficit se ne tretira.
Mnoge devojke na pitanje da li imaju izražene tegobe pre ciklusa odgovaraju da im je normalno to što im se javljaju bolovi, grčevi u stomaku, otoci, nadimanje, migrene, prehlade, herpesi, loše raspoloženje, nervoza i drugo.
Zapravo se radi o poremećaju prozvodnje progesterona i sledstvenoj hormonskoj neravnoteži.
Devojke koje pred ciklus imaju teške tegobe, već u prvom mesecu terapije bioidentičnim hormonima, nemaju ni jedan simptom koji ih je ranije mučio.
Ukoliko postoji neravnoteža između progesterona i estrogena, ona se manifestuje na dva načina.
Kad je taj odnos nizak (P/E), povećava se uticaj ionako snažnog hormona estradiola i time se javlja rizik za kancer dojke, javljaju se jaka i/ili duga menstrualna krvarenja, povećava se rizik od kancera endometrijuma i sterilitet, često se javlja nesanica, oticanje kapaka, nadimanje u stomaku i drugo.
Kad je odnos između progesterona i estrogena visok, smanjuje se seksualna želja, javlja se depresija, zamor, veći je faktor rizika za insulinsku rezistenciju i dijabetes.
Tada je i prirodan smirujući efekat progesterona manji, slabiji je pozitivan uticaj na aktivnost hormona štitne žlezde, pojavljuje se zadržavanje vode u organizmu.
Nedostatak progesterona vodi ka poremećaju spavanja, proređivanju kose, usporenju metabolizma i nagomilavanju masti.
Kako progesteron ima snažan uticaj na aktivnost imunog sistema, nedostatak vodi ka češćim prehladama, virusnim i bakterijskim oboljenjima, i td.
U menopauzi se mora voditi računa o terapijskom odnosu bioidentičnih hormona progesterona i estrogena, jer nam je cilj da imamo savršenu ravnotežu.
Prirodni progesteron smanjuje faktor rizika za vensku trombozu.
Žene koje nemaju matericu takođe bi trebalo da primaju progesteron, iako je česta praksa da se on izostavlja u terapiji.
Više o ovom hormonu pročitajte u našem blog postu – Progesteron.
Koja je korist od terapije bioidentičnim progesteronom?
- “Nemam više histerične reakcije na svaku sitnicu”
- “Ujutru se budim sa normalnim licem, ranije sam imala klobuke oko očiju i nafaltane obraze od jastuka”
- “Glavobolje skoro da uopšte i nemam više!”
- “Sad daleko lakše kontrolišem težinu, ranije nisam mogla da smršam ni pola kilograma za mesec dana”
- “Holesterol mi je pod kontrolom”
- “Nemam nadimanja i gasove od kad sam na terapiji, pre je to bila celodnevna pojava”
- “Kosa mi je daleko gušća nego ranije”
- “Ne otiču mi više noge posle napornog dana”
- “Od kad uzimam terapiju, ne koristim lekove za pritisak”
- “Ne sećam se kad sam poslednji put imala herpes na ustima”
- “Ranije sam imala hitnu potrebu da mokrim, sad se to više uopšte ne javlja”
- “Nisam imala nijednu depresivnu fazu od početka primene terapije”
DHEA – hormon mladosti
Hormon DHEA (dehidroepiandrosteron) se stvara u nadbubrežnim žlezdama, a manjim delom u mozgu i koži.
Starenjem se drastično smanjuje proizvodnja ovog hormona i u sedamdesetoj godini života ga imamo samo četvrtinu pune vrednosti koju imamo u dvadesetim godinama.
DHEA može poslužiti u dijagnostici kao marker biološke starosti.
Ima mnoge funkcije u telu, a najbitnije su pozitivan uticaj na metabolizam masti, autoreparacija tkiva, povećanje gustine kostiju, ubrzanje moždanih funkcija, prevencija stvaranja krvnih ugrušaka, održavanje stabilne telesne težine, stabilizacija imuniteta i drugo.
Menopauza ubrzava pad koncentracije hormona, stres takođe, a kod menopauzalnih žena koje puše je dokazano da je starenje izuzetno ubrzano, jer nikotin blokira jedan enzim (11 – beta hidroksilaza) koji je
neophodan za sintezu DHEA.
Osobe koje su postale preosetljive na zvukove i buku mogu biti deficitarne u DHEA.
U nekim situacijama, na primer povećanog, stresa ili tumora, može biti povećana proizvodnja ovog hormona, pa kad imamo pacijentkinju koja ima akne, izraženu nervozu, depresiju, povećanu maljavost na licu, dobijanje u težini, trebalo bi proveriti vrednost DHEA sulfatnog oblika u krvi.
Hormonska terapija kod niskih vrednosti DHEA je korisna i može biti u obliku kreme, sublingvalnih kapi ili kapsula.
Ovom terapijom pomažemo i imunom sistemu, poboljšavamo san, sveukupni kvalitet života se popravlja, nivo energije se podiže, kao i mišićna snaga i mentalna oštrina i koncentracija.
Postoje studije koje govore u prilog terapijskog uticaja DHEA na produženje životnog veka.
Napomena: ovaj hormon se može naći u slobodnoj prodaji u apotekama, ali nikako ga ne treba uzimati samoinicijativno, jer postoje ozbiljne nus pojave, ukoliko se ne prati procedura primene, doziranje i naravno predhodna konsultacija sa lekarom.
Njegov rođak, 7-Keto DHEA se često uzima kao vid suplementacije, ali i ovo je hormon, koji se proizvodi u mozgu, bubrezima i reproduktivnim organima.
Veoma je sličan sa DHEA, ali funkcioniše drugačije. Ima slabiji terapijski učinak, mada daje obećavajuće rezultate u terapiji posttraumatskog stresa i depresije.
Melatonin – hormon zdravog ritma
Melatonin je hormon koji se luči u epifizi (pinealna žlezda) u mozgu, mrežnjači oka, u digestivnom traktu i belim krvnim ćelijama (limfociti), kao i u ćelijama kičmene moždine.
On je glavni koordinator telesnog sata i određuje sve ritmove u telu, na osnovu sunčeve aktivnosti i smene dana i noći.
Melatonin ima mnoge funkcije u organizmu a ne samo regulaciju unutrašnjeg časovnika.
On, između ostalog, ima snažnu antioksidativnu aktivnost, prevenira razne kancere, smanjuje nivo kortizola, stimuliše proizvodnju hormona rasta, a veoma je bitno to što smanjuje uticaj snažnih estrogena na receptore kad postoji loša ravnoteža hormona estrogena i progesterona.
Na smanjeno lučenje melatonina utiče neredovan san (kasno leganje u krevet), ishrana bazirana na ugljenim hidratima i šećerima, manjak B vitamina u organizmu i korišćenje lekova (Aspirin, Atenolol, Diazepam, Ibuprofen, Metoprolol, Nifedipin, Propranolol i dr.).
Pušenje, alkohol i kofein takođe smanjuju sintezu ovog zaštitnog hormona.
Pirinač, banane, ječam, višnje, đumbir, paradajz i još neke namirnice prirodno povećavaju proizvodnju melatonina.
Melatonin se može koristiti kao transdermalni oblik ili u obliku kapsula, tableta i lozengeta (topive tabletice).
Kortizol - hormon spasilac
Kortizol je odgovoran za povećanje šećera u krvi, povećanje krvnog pritiska, ali pomaže kod sinteze proteina, utiče na imuni odgovor, kontroliše telesnu težinu, san i raspoloženje.
Pozitivno utiče na estrogeno testosteronski odnos, deluje i protivzapaljenski.
Savremeni način života je uzrok česte pojave takozvanog izgaranja, odnosno pojave iscrpljenosti i sindroma hroničnog umora.
Danas je sve veći broj ljudi sa ovim poremećajem, a njega prati smanjenje imuniteta i poremećaj u ravnoteži drugih hormona.
Glavni razlog je u poremećaju lučenja kortizola.
On je pravi primer kako jedan hormon može biti i anđeo i demon. Odličan je prijatelj, ali je ponekad i opasan neprijatelj našeg organizma.
Njegova moćna uloga je u spasavanju života od neposredne opasnosti, jer u takvim stanjima, njegov porast je odgovoran za odluku o tome da li ćemo pobeći ili se boriti sa pretnjom.
Kad nastane poremećaj u lučenju kortizola, počinju problemi.
Često je u osnovi zavisnosti od alkohola, narkotika, kofeina ili šećera, zapravo deficit kortizola, pa je veoma važno proveriti laboratorjske analize u cilju uspostavljanja prave dijagnoze.
Simptomi abnormalnog lučenja (ili preveliko ili premalo) kortizola su brojni. Najčešće se javlja pad imuniteta, digestivni poremećaji, razne alergije, emotivna nestabilnost, sindrom hroničnog umora, nizak krvni pritisak, preosetljivost na svetlo, teško i sporo zarastanje rana, hipotireoza koja ne
odgovara na terapiju tiroidnim hormonima i hipoglikemija.
Takođe, može se javititi anoreksija, insulinska rezistencija, depresija, dijabetes, reumatoidni artritis, kancer dojke, Alchajmerova bolest, demencija, oboljenja srca, napadi panike, poremećaji spavanja, sterilitet, rana menopauza i drugo.
Insulin – dirigent hormonskog orkestra
Ovaj hormon je kao i kortizol izvanredan prijatelj, ali je i smrtni neprijatelj ako ga provociramo lošim stilom života.
Uloge insulina su brojne, najvažnija je regulacija šećera glukoze u krvi.
Ali takođe, pomaže u oporavku oštećenih ćelija, pomaže u pretvaranju glukoze u trigliceride, igra važnu ulogu u proizvodnji serotonina, “hormona” sreće (zapravo, tačnije neurotransmitera), pomaže u razvijanju mišićne mase, održava gustinu i čvrstinu kosti, podstiče dobro raspoloženje i drugo.
Kad je produkcija insulina mala, javlja se depresija, osteopenija i osteoporoza, umor i nesanica.
Na smanjenje nivoa insulina utiče preterana fizička aktivnost, gladovanje i poremećaj unutar pankreasa.
Sve veća upotreba šećera u ishrani i raznih industrijskih ugljenih hidrata vodi ka porastu lučenja insulina. U jednom trenutku telesne ćelije se umore, receptori se zatvore i insulin prestaje da ima uticaja na pumpanje šećera u ćelije.
Kreću pogrešni signali, pa pankreas, odnosno gušterača počinje da luči sve više insulina, to stanje se zove insulinska rezistencija, a ukoliko ova pojava nastane petnaestak minuta posle šećernog ili masnog obroka, onda je to hiperinsulinemija.
Kad je proizvodnja prevelika, javljaju se brojni simptomi koji su posledica insulinske rezistencije, kao što su akne, gorušica, depresija, nesanica, dobijanje u telesnoj masi (nagomilavanje masnoća naročito na stomaku), visoki trigliceridi i holesterol, sterilitet, smanjenje vrednosti estrogena, migrene, osteopenija ili osteoporoza, ali i ozbiljne bolesti, kancer dojke ili debelog creva, astma, ubrzano starenje i drugo.
Insulin je glavni dirigent hormonskog orkestra, pa kad se njemu nešto dogodi, više nema muzike, samo nastane buka.
Ostali uzroci koji mogu dovesti do velike produkcije insulina su:
- dijetetske tablete,
- slatka gazirana pića,
- ishrana siromašna mastima,
- pušenje,
- niske vrednosti estrogena,
- odsustvo fizičke aktivnosti,
- prevelika doza progesterona u terapiji,
- previše pijenja kafe i alkohola,
- neki lekovi, kao što su beta blokatori, kontraceptivne pilule,
- veštački zaslađivači i drugo.
Promena stila života, pravilna ishrana i određeni suplementi mogu pomoći kod insulinske rezistencije, rezultati su odlični, ohrabrujući i obećavajući.
Hormoni štitne žlezde - hormoni unutrašnje ravnoteže
U menopauzi je veoma česta pojava poremećaja funkcije štitne žlezde.
Postoji nekoliko različitih tiroidnih hormona:
- dijodtironin – T2,
- trijodtironin – T3,
- tiroksin – T4 i
- tireostimulišući hormon – TSH, koji nastaje u hipofizi u mozgu.
T4 je hormon koga štitna žlezda najviše proizvodi svojim radom (oko 80%), najveći deo ovog hormona se pretvara u jetri i bubrezima u T3, koji je pet puta aktivniji od T4 hormona. Hormon T2 ima uticaj na povećanje metaboličke aktivnosti u mišićima.
Na konverziju T4 u T3 hormon snažno utiču minerali selen i cink, kao i jod, pa je njihov nedostatak bitan faktor za izostajanje ovog procesa, što vodi ka smanjenju aktivnosti hormona.
Izuzetno je važno obratiti pažnju na činjenicu da je sintetska hormonska nadoknada uglavnom T4, pa ukoliko ne unosimo i dodatni selen i/ili cink, aktivnost leka će biti smanjena. Ali, oralni kontraceptivi, visoka vrednost estradiola i kortizola, takođe utiču na slabljenje konverzije (proizvodnja
enzima 5 dijodinaze je kompromitovana, a on je zapravo najvažniji za konverziju).
Na smanjeno pretvaranje T4 u T3 utiču i drugi brojni faktori kao što su:
- stres,
- gladovanje,
- preterani unos ugljenih hidrata,
- starenje,
- dijabetes,
- teški metali u organizmu i mnogi drugi.
Kad je smanjena funkcija štitne žlezde, mi imamo mnogobrojne tegobe koje se odnose na fizički i mentalni zamor, slabiju koncentraciju i memoriju, zatvor, zadržavanje vode, suvu kožu, krtu kosu i nokte, povećan apetit, dobijanje u težini, nesanica ili preterano spavanje, smanjenje telesne temperature, glavobolje, stvaranje kamenja u žuči, visok holesterol, otok kapaka itd.
Kad je povećana aktivnost tiroidnih hormona, može se javiti lupanje srca, gubitak kose, bol u grudima, mršavljenje, nesanica, umor na kraju dana, preterano znojenje, naročito dlanova, iritabilnost, nervoza i drugo.
Bioidentični tiroidni hormoni su od velike pomoći u poremećenom radu štitne žlezde i simptoma.
Preparati su u obliku kapsula. Suplementacija je u ovakvoj terapiji obavezna.
HGH hormon rasta - zvezda anti ejdžing medicine
Ovaj peptidni hormon obezbeđuje rast čoveka, vitalnost organa, a utiče na skoro svaku ćeliju u organizmu, gde ima brojne uloge, a naročito je bitna uloga u popravljanju ćelijske strukture. Pomaže da drugi hormoni uđu u ćelije i time podstiče kompletnu hormonsku aktivnost u telu.
Luči ga prednji režanj hipofize i to u takozvanim pulsevima, što znači da se ne luči kontinuirano, najveća koncentracija ovog hormona je u prvim satima spavanja.
Starenjem opada sposobnost lučenja ovog važnog hormona, u pedesetoj godini imamo polovinu vrednosti hormona rasta koji smo imali u dvadesetim godinama.
Što je čovek stariji, bilo hronološki – po godinama, ili biološki – po fiziološkim parametrima, hormon rasta je sve nižih vrednosti, a smrt nastupa kad ćelije više nemaju stimulaciju od njega.
Jednostavan test pokazuje da li imamo niske vrednosti hormona rasta. Naime, kožu nadlanice lagano uštinemo par sekundi i posmatramo kojom se brzinom vraća u normalu kad je pustimo.
Deficit hormona rasta se lako prepoznaje po slaboj elastičnosti kože, pojavi bora, opuštanja obraza, stanjenju usana, ako gledamo vidljive simptome.
Sve pozitivne psihološke karakteristike, kao što su radoznalost, kreativnost, sposobnost promene, učenja i prihvatanja novog, hrabrost i drugo, uzž smanjenje vrednosti hormona rasta se pretvaraju u cinizam, negativnost, samoljubivost, sebičnost, gubitak entuzijazma i inspiracije.
Terapija podrazumeva razne aminokiseline koje stimulišu stvaranje hormona rasta. Arginin ima najsnažniji efekat, ali je kombinacija aminokiselina najbolja terapija. Ponekad se pripisuje i IGF1 koji je registrovan kao suplement, a indirektno utiče na poboljšavanje vrednosti hormona rasta.
Serotonin i dopamin – hormoni sreće i zadovoljstva
Ovde nije reč o klasičnim hormonima, već o neurotransmiterima. Ipak, često ih nazivaju upravo hormonima jer, serotonin, recimo, stvara melatonin, a ima i direktni uticaj na izlučivanje insulina iz pankreasa, pa je jasna hormonska povezanost.
Serotonin se stvara oko 90 odsto u digestivnom sistemu, a desetak odsto u mozgu. Nalazi se i u trombocitima gde utiče na proces koagulacije pri povredama.
Serotonin prenosi informacije između nervnih ćelija, deluje na glatke mišiće u crevima, a pre svega dovodi do osećanja sreće i opšteg dobrog stanja.
Kako od njega nastaje melatonin, on ima značajnu ulogu u regulaciji unutrašnjeg sata, odnosno budnosti i spavanja.
Serotonin deluje na apetit, varenje, memoriju i libido, između ostalog.
Niske vrednosti serotonina daju simptome depresije.
Prirodnim putem se serotonin može podizati fizičkom aktivnošću, boravkom u prirodi, sunčeva svetlost povećava lučenje, a može se i putem hrane korigovati.
Neka hrana sadrži malo više aminokiseline (triptofana) od koje nastaje serotonin, na primer paradajz, ćuretina, jaja, proizvodi od soje, ječam, losos, sir, voće, pre svega banana, vino, i drugo.
Kako serotonin ne prolazi kroz barijeru između krvnih sudova i mozga, sav serotonin mora da se proizvede u mozgu da bi ostvario efekte.
U terapiji depresije ili paničnih napada, koriste se razne grupe lekova antidepresiva, koji imaju različite mehanizme dejstva.
Kao prirodni suplement se može koristiti 5 hidroksi triptofan (5HTP), ali je njegov efekat relativno blag.
Dopamin je neurotransmiter trenutnog zadovoljsta, nagrade ili zadovoljenja, kako kaže američki profesor Rob Lustig (Robert Lustig).
Dopamin deluje i kao hormon koga luči hipotalamus, a koji sprečava stvaranje prolaktina u hipofizi. On je prekursor adrenalina (i noradrenalina).
Dopamin je odgovoran za zaljubljivanje, dobro raspoloženje, kao i za orgazam. Ako se dopaminski receptori u mozgu oštete (Parkinsonova bolest), nastaje niz tegoba, kao što je podrhtavanje ruku i/ili nogu i veoma otežano funkcionisanje.
Ukoliko se dopamin luči preterano, ta situacija se povezuje sa nastankom shizofrenije, mogu se javiti halucinacije i druge tegobe.
Niske vrednosti dopamina su odgovorne za svaku vrstu zavisnosti, ali često se javlja i smanjenje odgovora receptora na stimulaciju i u situaciji kad imamo normalne vrednosti dopamina.
Alkohol, droga, šećer, nikotin snažno potenciraju lučenje dopamina, pa zloupotreba ovih supstanci brzo dovodi do iscrpljivanja odgovora receptora i sve je kraći efekat zadovoljstva, odnosno nagradnog zadovoljenja, pa je i kraće vreme između ponovne upotrebe stimulatora.
Seks sa intenzivnim orgazmom takođe stimuliše dopaminsko izlučivanje.
Rafinisani šećer ima najveći uticaj na izlučivanje dopamina i spada u kategoriju opasnih supstanci koje izazivaju brzu zavisnost, koja je daleko snažnija od one koju izaziva kokain, na primer.
Andropauza – muški klimaks
Andropauza je stanje karakteristično za muškarce kod kojih se dešava smanjenje lučenja hormona testosterona.
Otprilike 30% muškaraca u 50-im godinama doživljava simptome andropauze uzrokovane niskim nivoom testosterona. Osoba koja doživljava andropauzu može imati niz simptoma povezanih sa stanjem i može biti izložena riziku od drugih ozbiljnih zdravstvenih stanja kao što je osteoporoza, bez odgovarajućeg lečenja.
Da bi andropauza bila potvrđena kao dijagnoza, potrebno je da lekar uz detaljnu anamnezu zatraži i detaljne analize krvi i hormonalni status. Čak i nakon što se potvrdi da je nivo testosterona nizak, doktor može zatražiti i druge analize, kako bi isključio prisutnost drugih oboljenja koje takođe karakteriše nizak nivo testosterona (hipogonadizam koji uzrokuje usporavanje seksualnog rasta i razvoja, dijabetes, hipertenzija).
Uzrok andropauze
Smanjenje testosterona je najvažniji factor za dijagnozu andropauze. Međutim, kako muškarci stare, ne samo da telo počinje da proizvodi manje testosterona, već se istovremeno dešava rast nivoa drugog hormona – globulina.
Globulin vezuje deo dostupnog testosterona iz krvi, a testosteron koji nije vezan za globulin se naziva bioraspoloživi testosteron, što znači da je dostupan telu.
Muškarci u andropauzi imaju smanjene količine bioraspoloživog testosterona u krvi. Zbog toga, tkiva koja su stimulisana testosteronom ne dobijaju njegovu dovoljnu količinu, što može izazvati različite fizičke i mentalne promene (promene u raspoloženju i umor).
Andropauza - simptomi
Iako se simptomi mogu razlikovati od osobe do osobe, uobičajeni simptomi muškaraca koji prolaze kroz andropauzu uključuju:
- nizak seksualni nagon
- poteškoće u dobijanju erekcije ili erekcije koje nisu tako jake kao obično
- manjak energije
- depresija
- razdražljivost i promene raspoloženja
- gubitak snage ili mišićne mase
- povećana telesna mast
- valunzi
Komplikacije povezane sa andropauzom uključuju povećan rizik od kardiovaskularnih problema i osteoporoze (krhke kosti).
Terapija u andropauzi
Najefikasnija terapija u otklanjanju simptoma andropauze i poboljšanju kvaliteta života je terapija bioidentičnim hormonom testosteronom. Naravno, promena životnog stila koja podrazumeva veću fizičku aktivnost, smanjenje nivoa stresa i promene u ishrani su poželjne.
Menopauza - lečenje u Interviti
Medicina je napredovala. Postoje načini da se bolesti preveniraju i da se živi duže. Terapija bioidentičnim hormonima je siguran način za to. Simptomi menopauze, rana menopauza ili andropauza su razlozi da nam se javite. Hormonska terapija će vam olakšati simptome i preventivno delovati tako da zadržimo zdravlje, vitalnost i duži život. Prošlo je vreme kada smo trpeli simptome i zanemarivali često alarmantne znake pojave bolesti. Reagujmo na vreme. Naš tim stručnjaka će se vašem problemu posvetiti u potpunosti, temeljno i sa velikim iskustvom. Mi smo ti koji tragaju za uzrokom i korenom problema i na tom nivou mu pristupamo. Menopauza nije bauk i ne bi trebalo da vas muče njeni simptomi.
