Radno Vreme

Ponedeljak - Petak
9:00 - 20:00

Gde se nalazimo?

Bulevar Evrope 23
(ugao Bulevara Evrope i Romanijske)
I sprat/galerija 21000 Novi Sad Srbija

Onkologija

Onkolog Novi Sad – Sveobuhvatno lečenje u Interviti

Onkologija je nauka o kanceru (raku). Onkolog je lekar koji leči rak i pruža medicinsku negu osobi kojoj je dijagnostikovan rak. Onkolog se takođe može nazvati specijalistom za rak.

 

Onkologija u Interviti Novi Sad omogućava dijagnozu i lečenje kancera, ali i prevenciju za sve one koji imaju rizike da obole od ove bolesti.

 

Onkolog u Interviti ne deluje sam, i po tome smo posebni. Kako je reč o kompleksnom oboljenju, u dijagnozu i lečenje raka uključen je tim lekara specijalista raznih oblasti, koji zaseda dva puta nedeljno i zajedno donosi odluke o daljim ispitivanjima i lečenju. Ukoliko, usled oboljenja od kancera dođe do drugih zdravstvenih problema, a to je nažalost čest slučaj, naš interdisciplinarni tim lekara pokazuje svu svoju moć. Lekarski tim čine sledeći lekari specijalisti: 

Onkolog je pak, u ovom timu, vodeći lekar za onkološke pacijente.

Onkologija – vrste i oblasti

Oblast onkologije ima 3 glavne oblasti:

  • medicinska onkologija
  • onkologija zračenja i
  • hirurška onkologija

Medicinski onkolozi leče rak koristeći lekove, uključujući hemoterapiju, imunoterapiju i ciljanu terapiju.

 

Onkolozi radijacije leče rak korišćenjem terapije zračenjem, što je upotreba visokoenergetskih rendgenskih zraka ili drugih čestica za uništavanje ćelija raka.

 

Hirurški onkolozi leče rak koristeći operaciju, uključujući uklanjanje tumora i obližnjeg tkiva tokom operacije. Ovaj tip hirurga takođe može da izvrši određene vrste biopsija kako bi pomogao u dijagnostici raka.

 

Postoje i medicinski termini za onkologe koji su specijalizovani za negu određenih grupa pacijenata ili grupa raka. Evo definicija za neke uobičajene termine.

 

Gerijatrijski onkolog 

Gerijatrijski onkolog radi sa ljudima koji boluju od raka, a stariji su od 65 godina. Starije odrasle osobe mogu imati dodatne izazove. Gerijatrijski onkolozi su specijalizovani za pružanje najbolje nege starijim osobama.

 

Ginekološki onkolog

Ova vrsta onkologa leči rak u reproduktivnim organima kao što su grlić materice, jajovodi, jajnici, materica, vagina i vulva. 

 

Hematolog onkolog

Hematolozu onkolozi leče rak krvi, kao što su leukemija, limfom i mijelom.

 

Neuroonkolog 

lNeuroonkolozi leče rak mozga, kičme i nervnog sistema.

 

Pedijatrijski onkolog 

Pedijatrijski onkolozi leče rak kod dece i tinejdžera. Postoje tipovi karcinoma koji se češće javljaju u ovim mlađim starosnim grupama.

 

Torakalni onkolog

Torakalni onkolozi leče rak u predelu grudnog koša, uključujući pluća i jednjak.

 

Urološki onkolog

Urološki onkolozi leče kancere u genitourinarnom sistemu, kao što su bešika, bubrezi, penis, prostata i testisi.

Šta je onkolog i koja je njegova uloga?

Onkolog vodi brigu o pacijentu tokom čitavog toka bolesti. Ovo počinje sa dijagnozom. Njihova uloga uključuje:

  • plan ispitivanja
  • objašnjavanje dijagnoze raka, uključujući tip i stadijum raka
  • razgovar o svim opcijama lečenja i vašem izboru lečenja
  • pružanje kvalitetne i saosećajne nege
  • pomaže vam u upravljanju simptomima i neželjenim efektima raka i njegovom lečenju

Lečenje raka u Interviti Novi Sad

Plan lečenja kancera može uključivati više od jedne vrste lečenja, kao što su hirurgija, lekovi protiv raka i/ili terapija zračenjem.

 

To znači da različite vrste onkologa i drugih zdravstvenih radnika rade zajedno na stvaranju ukupnog plana lečenja pacijenta. Ovo se zove multidisciplinarni tim lekarski tim i on vam stoji na raspolaganju u Intervita ordinaciji.

 

Timovi za lečenje i negu onkoloških pacijenata često uključuju razne druge zdravstvene radnike, uključujući patologe, radiologe, pomoćnike lekara, medicinske sestre, onkološke sestre, socijalne radnike, farmaceute i još mnogo toga.

 

U ovom timu mogu biti i lekari iz drugih oblasti medicine. Na primer, nutricionista, koji je specijalista za ishranu i koji će vam pomoći da ishranu prilagodite izazovima bolesti i simptoma. U interviti pored nutricioniste radi i hrononutricionista, koji je zadužen za specijalni program ishrane dr Gifing.

intervita ordinacija

Onkološki pregled i cena - Intervita Novi Sad

Pregled interniste onkologa podrazumeva ultrazvučni dojki, pazušnih jama i stomaka. Uz navedeno se traže odgovarajući laboratorijski podaci. Nakon pregleda se donosi odluka o daljoj dijagnostici – mamografija, biopsija dojke ili drugo.

Cena kompletnog pregleda je 12.000 RSD, konsultacija interniste onkologa je 6.000 RSD, ultrazvuk dojke 4.000 i ultrazvuk abdomena 4.000 dinara.

Rak dojke

Rak dojke je najčešći maligni tumor kod žena i jedan od najčešćih uzroka smrti od karcinoma u svetu. Neumanjujući značaji važnost  drugih vrsta maligniteta, rešili smo ipak, da na ovoj stranici raku dojke posvetimo najviše pažnje.

 

Rak dojke je postalo toliko često oboljenje, da se godišnje dijagnostikuje oko 2.1 milion novih slučajeva u svetu. Rak dojke se može javiti i kod muškaraca u vrlo malom procentu, oko 1% slučajeva.

 

Karcinom dojke je najčešći uzrok smrtnog ishoda kod žena i na prvom je mestu uzroka smrti u više od 100 zemalja sveta.

 

Ova bolest se najčešće otkriva pojavom izrasline (tumora) ili zadebljanja u dojci. Promenu može da primeti ili napipa sam pacijent ili se može otkriti pregledom lekara i/ili nekom metodom imaging, ultrazvuk, mamografija, magnetna rezonancija.

 

Bolest se nekad može ispoljiti promenom oblika i veličine dojke, promenama na koži ili pojavom sekreta iz bradavice. Na osnovu pregleda lekar indikuje dalju dijagnostiku i lečenje.

Karcinom dojke se danas može uspešno lečiti

Za bolji uspeh lečenja važno je pravovremeno otkriti bolest i započeti odgovarajuće lečenje. Zato je veoma važno da se žene same pregledaju, ili da učestvuju u organizovanim lekarskim pregledima za rano otkrivanje i prevenciju karcinoma dojke (skrining pregledima).

 

Bolest može biti ograničena na sam tumor, može zahvatiti regionalne limfne žlezde ili dati metastaze u druge sisteme i organe (kosti, pluća, jetra,mozak i dr). Na osnovu stadijuma bolesti i drugih kriterijuma i karakteristika tumora donosi se odluka o daljem tretmanu i lečenju karcinoma dojke.

 

Ukoliko žena zna osnovne informacije o raku dojke, može prepoznati bolest u ranoj fazi, na vreme započeti lečenje i tako povećati šanse za izlečenje.

 

Važno je znati da je trudnoća nakon lečenja od karcinoma dojke moguća, ali zavisi od brojnih faktora. Ukoliko pacijentkinja u ovim slučajevima treba da prima onkološku hemioterapiju preporučuje se prethodno konsultacija ginekologa u ambulanti za onkofertilitet radi saveta o mogućnostima zamrzavanja jajnih ćelija.

Karcinom dojke – simptomi

Ova vrsta maligniteta obično ne daje simptome, ali ipak postoji nekoliko koji bi trebalo da zavrede pažnju kako samog pacijenta, tako i lekara.

 

Simptomi:

Asimetrija u izgledu dojki (dojke nejednakog izgleda ili veličine zbog prisustva tumorske promene)

 

Asimetričan, izražen venski crtež na koži jedne ili obe dojke, ili zapaljenje u koži dojke ili predelu zida grudnog koša

  • uvlačenje bradavice i/ili areole, curenje sadržaja iz bradavice.
  • pojačano perutanje ili malinast izgled kože bradavice dojke sa ranicom koja ne zarasta
  • namreškanost, kožna jamica u nivou kože izvan areole i bradavice
  • otok kože dojke sa izgledom kore pomorandže bez ili sa crvenilom kože
  • crvenilo ograničeno na deo dojki ili crvena dojka u celini
  • uvećani limfni čvorovi u pazuhu, u jami iznad ili ispod ključne kosti
  • čvorići, izrasline na koži dojke ili van nje kao posledica metastatskog širenja primarnog tumora dojke u koži.
  • rane na koži koje cure ili krvare u predelu tumora dojke, često inficirane sa teškim zadahom (Ovakav nalaz se obično viđa kod uznapredovalog karcinoma dojke kod pacijentkinja koje se kasno jave).

Uzroci i faktori rizika

Rizike za nastanak raka dojke prvo možemo podeliti na pol i životnu dob:

  • ženski pol – karcinom dojke je učestaliji kod žena nego kod muškaraca
  • životna dob – pojava karcinoma dojke raste sa životnim dobom i najveća je kod žena starijih od 50 godina, u Srbiji u grupi od 55 do 65 godina starosti. Kod oko četvrtine žena se bolest javlja ispod 50. godine života, a kod manje od 5% pre 35. godine života.

Dalje je tu pozitivna porodična anamneza. Rizik se povećava sa povećanjem broja bliskih rođaka.

 

Genetski faktori – Oko 5-10% svih karcinoma dojke se povezuje sa mutacijama BRCA 1 I BRCA 2 gena . One se mogu detektovati kod 15-20% žena sa pozitivnom porodičnom anamnezom.

 

Prisustvo mutacija na BRCA 1 i BRCA 2 genima nose povećani rizik od nastanka karcinoma dojke i jajnika. Ne moraju svi nosioci BRCA 1/2 mutacija, obavezno i da obole, indentifikacija mutacija se koristi samo za procenu rizika za nastanak bolesti.

 

Procena rizika za nastanak karcinoma dojke kod žena varira u rasponu 50-87%. Prisustvo mutacija se vezuje i za razik nastanka i nekih drugih tumora ali je učestalost oboljevanja manja.

 

Pozitivna lična anamneza – Prethodno dijagnostikovan karcinom dojke povećava rizik od ponovnog nastanka karcinoma dojke u istoj ili drugoj dojci (javlja se u manje od 7% žena u 10-godišnjem periodu praćenja);

 

Rizični faktori uključuju i različita benigna oboljenja dojki, npr. atipična hiperplazija dojki i povećana gustina tkiva dojke. Povećana gustina žlezdanog tkiva, naročito kod mlađih žena, povećava rizik od nastanka raka dojke.

 

Način ishrane, gojaznost i konzumacija alkohola povećava rizik od nastanka karcinoma dojke.

 

Reproduktivni faktori – nerađanje, kasna prva trudnoća, rana prva menstruacija i kasna menopauza.

 

Hormonska terapija, dugotrajna upotreba hormonske supstitucione terapije u postmenopauzi – Duža upotreba kontracepativnih sredstava prema jednoj meta analizi povećava rizik za nastanak karcinoma dojke za 14%.

 

Izloženost jonizujućem zračenju – Žene koje su u mladosti ili tokom detinjstva lečene radioterapijom,jonizujuće zračenje u predelu grudnog koša.. 

Dijagnoza karcinoma dojke

Dijagnoza karcinoma dojke se bazira na kliničkom pregledu lekara, dijagnostičkim testovima uz patohistološku analizu, te potvrdu dijagnoze nakon biopsije.

 

Vrlo je važno da žene rade samopreglede – bimanuelni pregled dojki (opipavanje dojki), te da se u slučaju sumnje jave lekaru. Na osnovu anamneze i kliničkog pregleda lekar odlučuje o daljem putu dijagnostike

 

Dijagnostičke metode u slučajevima maligniteta dojke su sledeće:

  • ultrazvuk dojki i aksila (više o tome na stranicama ultrazvuk abdomena i svih organa i CENOVNIK)
  • digitalna obostrana mamografija
  • magnetna rezonanca dojki u određenim, selektovanim slučajevima.
  • Core biopsija suspektne tumorske promene u dojci radi patohistološke analize, određivanje histološkog tipa tumora, gradusa i receptornog statusa ER, PR, HER2 I proliferatinog indexa Ki 67.
  • klinički pregled aksila, UZ pregled i UZ vođena biopsija kod suspektnog nalaza limfonodusa aksile,radi patohistološke analize.

Lečenje raka dojke

Nakon postavljanja dijagnoze karcinoma dojke, lekar upućuje pacijenta onkologu i/ili na onkološki konzilijum za tumore dojke gde multidisciplinarni tim donosi odluku o daljem tretmanu i lečenju.

Karcinom dojke - vrste

Postoje:

  • rani karcinom dojke
  • inflamatorni
  • lokoregionalno uznapredovali i
  • metastatski karcinom dojke 

Najčešći patohistološki tip je duktalni karcinom dojke 70-75%, zatim lobularni karcinom 12-15%, ostali histološki tipovi su ređi.

 

Molekularni podtipovi karcinoma dojke su Luminal A, Luminal B, HER2 I Basal-like podtip. 

 

Lečenje karcinoma dojke uključuje operaciju i/ili zračnu terapiju, i/ili hemioterapiju, hormonsku i target terapiju zavisno od tipa tumora i bioloških karakteristika kao i stadijuma bolesti u momentu djagnoze.

 

Stadijum karcinoma dojke se određuje zavisno od veličina tumora i proširenosti bolesti, zahvatanje limfnih nodusa regionalno i/ili proširenosti bolesti u udaljene regije u organizmu.

 

Hemioterapija, target terapija i hormonska terapija, mogu se dati preoperativno ili postoperativno o čemu odluku donosi konzilijum za tumore dojke.

 

Kod nekih tipova karcinoma dojke je potrebno uraditi dodatno testiranje (genomski testovi, npr. Mamma Print I dr.).

 

Ovi testovi analiziraju aktivnost određene palete gena kod ranog karcinoma dojke. Pacijent se klasifikuje u određene grupe rizika od recidiva bolesti.

 

Na osnovu rezultata testiranja dobijaju se podaci  koji mogu pomoći lekaru u donošenju odluke o daljem lečenju, npr. potrebi primene hemioterapije nakon hirurgije. Ovi testovi nisu deo standardne procedure i preporuku da se urade daje onkolog.

Koliko često trebamo obavljati samopregled?

Samopregled dojki treba raditi jednom mesečno kod postmenopauznih žena, a kod premonpauznih jednom mesečno, 5-10 dana nakon ciklusa.

Šta kad napipamo kvržicu?

U slučaju da se napipa kvržica u dojci, odmah treba otići svom lekaru koji će vas uputiti na dalje preglede. Potrebno je prvo uraditi klinički pregled od strane lekara a potom lekar savetuje dalju imaging dijagnostiku, ultrazvučni  pregled i/ili mamografiju i ponekad dodatno magnetnu rezonanciju.

 

U daljim koracima ukoliko se radi o suspektnoj malignoj tumorskoj promeni, potrebno je uraditi biopsiju promene u dojci radi patohistološke analize i potvrde da li se radi o malignoj promeni.

Genetsko testiranje za rak dojke – ako imate bliske rođake sa ovim oboljenjem

Genetsko testiranje nije deo standardne procedure i radi se prema savetu lekara.

 

Postoje kriterijumi koje osoba treba da ispuni kako bi bila kandidat za ovu vrstu testiranja. BRCA test otkriva mutacije na genima BRCA 1 i BRCA 2. Prisustvo mutacija povećava rizik za nastanak karcinoma dojke, karcinoma jajnika i nekih drugih tumora.

U kojoj je fazi rak dojke izlečiv?

Rak dojke je izlečiv ukoliko se dijagnostikuje i adekvatno leči u ranoj fazi bolesti i u preko 90% slučajeva.

 

Brojne analize su pokazale da je preživljavanje krcinoma dojke vezano i za ekonomsku razvijenost zemlje.

 

Metastatski karcinom dojke nije izlečiv, ali zahvaljujući napretku u lečenju i otkriću novih lekova, značajno je produžen životni vek ovih pacijentkinja.

 

Lečenje metastatskog karcinoma dojke pored onkološke terapije obuhvata i maksimalnu kontrolu simptoma bolesti, prevenciju mogućih komplikacija bolesti i očuvanje ili poboljšanje kvaliteta života pacijenata.

Prevencija

Prevencija se može sprovoditi na različitim nivoima.

 

Primarna prevencija obuhvata procenu rizika za nastanak karcinoma dojke i savete vezane za stil života, ishranu, fizičku aktivnost, korekciju telesne težine, konzumaciju alkohola, što sve doprinosi smanjenju rizika za nastanak karcinoma dojke.

 

Sekundarna prevencija obuhvata skrining programe za pregled dojki.

Ko vrši preglede – Onkolog u Intervita Novi Sad

U ordinaciji Intervita, na naše veliko zadovoljstvo, kao onkolog, radi prof. dr Jasna Trifunović.

 

Dr Trifunović je redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Novim Sadu, internista-onkolog.

 

Zaposlena je na Institutu za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici i trenutno je na mestu pomoćnika direktora Instituta za onkologiju Vojvodine.

 

Završila je Medicinski fakultet u Novom Sadu i položila Državni ispit.

 

Poslediplomske studije je završila na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu i 1991.godine odbranila magistarski rad sa naslovom „Značaj određivanja onkomarkera CA 19-9 u dijagnostici i monitoringu malignih oboljenja digestivnog trakta“.

 

Doktorirala je na Medicinskom Fakultetu u Beogradu 2002.godine. Naslov doktorske disertacije je „Značaj ehosonografije i magnetne rezonancije u dijagnostici karcinoma pankreasa“.

 

Dobila je zvanje primarijusa 2001.godine.

 

Specijalizaciju iz interne medicine je završila na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu 1992. godine, a potom i užu specijalizaciju iz onkologije.

 

Obučavala se u oblasti ultrasonografske dijagnostike, radi Ultrasonografske preglede abdomena i dojke. Radila je u oblasti gastroenterološke onkologije i dijagnostike.

 

Uradila je više hiljada ultrasonografskih pregleda i ciljanih biopsija tumora abdomena ( jetre, pankreasa i dr.) pod kontrolom ultrazvuka, a iz ove oblasti (dijagnostika karcinoma pankreasa) je uradila i doktorsku disertaciju.

 

Bila je načelnik odelenja za tumore dojke gde i sada radi.

 

Održala je brojna predavanja na Stručnim simpozijumima i kongresima u zemlji i inostranstvu.

 

Objavila je 65 radova u vodećim domaćim i međunardnim časopisima, autor je i koautor u 15 stručnih radova na SCI listi. Koautor je u 5 medicinskih udžbenika i monografiji.

 

Bila je Mentor 12 diplomskih radova, 2 master rada i 2 odbranjene doktorske disertacije.

 

Prof. dr. Jasna Trifunović bila je član i u brojnim komisijama za ocenu i odbranu diplomskih, magistarskih radova i doktorskih disertacija kao i član komisija za izbor u nastavnička zvanja saradnika i nastavnika na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu.

 

Član je onkoloških udruženja: Srpsko lekarsko društvo, Kancerološka sekcija Vojvodine, UMOS, Evropskog udruženja onkologa ESMO, BUON.

 

Član je uređivačkog odbora časopisa Arch of Oncology Sremska Kamenica.

 

Zaposlena je na Institutu za Onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici od 1986.godine.

 

Bavi se onkologijom i tumorima dojke više od 30 godina.

 

Radi na Odeljenju za tumore dojke Klinike za internu onkologiju i redovni je član Onkološkog konzilijuma za tumore dojke Instituta za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici.

Zašto Intervita?

Zato što o vašem stanju i eventualnim bolestima odlučuje konzilijum lekara, interdisciplinarnim pristupom. Dakle, svaki lekar iz svoje specijalističke perspektive daje mišljenja i preporuke i daljem toku ispitivanja i lečenju.

 

Zato što smo okupili tim najiskusnijih i najboljih kardiologa, onkologa, pulmologa, psihijatara, nutricionista.

 

Zato što nam je prevencija prioritet.

 

Zato što smo opremljeni najsavremenijom neophodnom opremom i u dijagnostici najtežih bolesti.

 

Onkolog u Intervita Novi Sad je osoba sa 30-godišnjim iskustvom, koja je tokom svoje karijere pomerila granice u lečenju najtežih bolesnika. U sigurnim ste rukama. Zakažite pregled, čak i ako imate i najmanje sumnje, jer su prevencija i rano otkrivanje pola izlečenja.